Право и привреда
nadležnosti sa Narodne skupśtine na Vladu. To je normalno, jer u protivnom čemu bi služio princip podele vlasti, kao jedan od osnovnih principa našeg ustavnog sistema. Polazeći od citiranih odredaba Ustava a imajući u vidu sadržinu i smisao spornih odredaba zakona, moguća su dva stanovišta o pitanjima koja smo postavili. Drugim rečima, postoje dva stanovišla o usklađenosti navedenih odredaba zakona s Ustavom Republikę Srbije.
Prvo stanovište
1) Po jcdnom shvatanju, nadležnosi Narodne skupStine za donošcnje zakona iz člana 73. tačka 2. Ustava Republikę Srbije znači, u konkretnom slućaju, da se zakonom moraju utvrdili visina vrednosti predmeta spora i visina taksę. Takode, zakonom moraju biti propisani minimum] i maksimumi novčanih kazni za prekršaje. Određivanje u zakonu samo naćina na koji će biti odredenc ove vrednosti i poveravanje njihovog propisivanja organu koji ne vrśi zakonodavnu funkciju, kao Sto je to učinjcno osporenim odredbama ćlana 51. Zakona o sudskim taksama i člana 33-a stav 3. Zakona o prekršajima, nije u saglasnosti s Ustavom. Po ovom shvatanju, usklađivanje visine sudskih taksi i visine vrednosti predmeta spora, odnosno povećanje minimuma novčanih kazni za prekrSaje i ostalih novčanih iznosa iz zakona, kao i novčanih kazni u ostalim propisima, ima karakler izmena zakona, a ne donošenje akta za izvršavanje zakona. Činjenica što je u zakonu određen način odnosno okvir (srazmerno rastu cena na malo) ne menja prethodno datu ocenu. Prenoâcnje svoje nadležnosti na Vladu, kako je to napred izneto, Narodna skupština se delimično odekla svoje zakonodavne funkcije u domenu odnosa koji se regulišu pomenutim zakonima. Prenošenje (delegacija) zakonodavne funkcije sa Narodne skupśtine na Vladu nije u saglasnosti sa odredbama člana 9. st. 1. i 3. Ustava, kao ni sa odredbama člana 73. tačka 2. i člana 90. tačka 2. Ustava. Dakle, prema ovom stanovištu, odredbe člana 51. Zakona o sudskim taksama i člana 33-a stav 3. Zakona o prekrSajima nisu u saglasnosti s Ustavom Republikę Srbije.
Drugo stanovište
2) Prema drugom stanovišlu, osporenim odredbama zakona nije uopśte izvršena delegacija zakonodavne funkcije sa Narodne skupStine na Vladu. Narodna skupština je, kao nosilac zakonodavne vlasti, koristeći svoja ovlašćenja iz člana 73. tačlca 2. Ustva, navedenim zakonima uredila određeni društveni odnoś. U kon-
79
D. PAŚAJLIĆ: OvlaSćenje vlade da svojim aktom uskladuje visinu vrednosti spora (75-82)