Право и привреда

Bez sumnje starting point tog "velikog" u nas je preduzetnik, preduzeće i preduzetništvo. Ali kako mu kreirati povoljan, podsticajni i garancijski zakonski milje, a ne biti zarobljenik novih utopija, iako nam O.Vajld poruči da "karta sveta koja ne uključuje Utopiju nije vredna ni jednog jedinog pogleda". Svakako da se za to novo "veliko" treba poput Klauzevica "odredi lakoumne nade u spas igrom slučaja", ali se takođe kritički treba odrediti prema "mehaniciostičkom prenošenju" mehanizama i modela savrcmenih "saksofonista" i sveprisutnih "supereksperata", koji su odavno postali zarobljenici sofisticiranosti i euklidovci zalutali u nauku i struku, nekritidki se zalažući za "ugodnu fatalnost" tzv. "novog svetskog poretka" i gurajudi u naš ved dobro nasukani privredni broj svakovrsne fikcije i falš-mitove (dak i za "jednokratnu upotrebu") i obezbeđujudi im svojom pozicioniranošdu i naSom poznatom lakovernošdu i sklonošdu ka "novotarijama" lak "prolaz". 2. Deregulacija ili regulacija (za vladavinu prava iii vladavinu stavova) Na talasima ovakvog pokreta modernog "saksofonizma" je upravo i nastao Zakon o preduzedima s kraja 1988. godine, sa serijama izmena i dopuna koje su usledile praktidno odmah nakon dina usvajanja, a koje su toliko izmenile njegovo podetno tkivo da se skoro može redi da je stvoren novi zakonski okvir. Ipak, osnovni i dini se nesporni njegov doprinos sastoji se u tome što se uzorno "obradunao" sa Zakonom o udruženom radu, poslovnom praksom i filozofijom dirigovane dogovorne ekonomije njim utemeljene. Ali, osnovni i takode dini se nesporni nedostatak ovog zakona sastoji se u tome što je po inade nama svojstvenom" sistemu klatna" otišao u drugu krajnost, te je od preterane normiranosti i to sistemom imperativnih normi otišao u drugu krajnost - PODNORMIRANOST. U situaciji kad su u naš privredni život prvi put posle 1945. godine uvodene nove forme preduzeda, a u odsustvu odgovarajude poslovne prakse organizovanja takvih privrednih subjekata i time odgovarajude sudske prakse, bio je to neodgovorni din davanja široke koncesije pravnoj nesigurnosti, što je dominantno obeležje naše privredne zbilje. "Pokretu deregulacije", na ovom osetljivom polju, može biti mesta tek na odredenom dostignutom stepenu, ispravno doziranom zakonskom infrastrukturom iniciranom poslovnom i ugovornom praksom organizovanja novih formi privrednih subjekata - privrednih društava, kao i na toj osnovi utemeljenoj sudskoj praksi, a nikako na podetku stvaranja takve prakse i takvog procesa. Da smo i ovim dinom težili nama svojstvenoj originalnosti, najbolji je dokaz zakonodavna praksa regulisanja statusa preduzeda u razvijenim zemljama (Francuski zakon o trgovadkim društvima ima 509. dlanova, Nemadki zakon o društvima kapitala ima 339, dlanova, Italijanski Zakon o trgovadkim društvima 395. dlanova, Svajcarski zakon o trgovadkim društvima 275. dlanova, Japanski zakon o trgovinskim odnosima ravno 500 dlanova itd.), kao i naša ranija praksa (Jugoslovenski trgovadki zakon iz 1937. godine, koji doduše nikad nije stupio na snagu, ima 499. dlanova) i novija zakonodavna praksa drugih zemalja (Madarski zakon o priverdnim društvima ima 339. dlanova; Slovenadki zakon o trgovadkim društvima ima 597. dlanova). Ovakav prilaz ovog zakona produkovan filozofijom liberaine ekonomije jedan je od osnovnih uzrodmka evidentne pravne nesigurnosti u oblasti osnivanja, organizovanja, upravljanja i statusnih promena preduzeda u nas. Umesto vladavine prava u ovim oblastima dobili smo vladavinu tzv. stavova sudova koji vode registar, agencija za privatizaciju, komisija za hartije od vrednosti. Organi primene prava postali su organi kreacije prava. Praktidno od subjektivne volje lica koji primenjuje pravo zavisi ostvarenje prava, Sto je ved novi pojavni oblik jedinstva vlasti. Iskustva uporedne pravne prakse i potreba maksimalno mogude kompatibilnosti sa takvom praksom (ipak kopija nikad nije i ne treba da bude verna originalnu) nalagali su potrebu donošenja novog konzistentnog Zakona o preduzedima (predlog), dija je osnovna odlika adek-

13

OSNOVNA POLAZIŠTA I NAČELA ZAKONA 13 O PREDUZEĆIMA (PREDLOG) ISTRATEGUA PRPVREDNOG OPORAVKA