Право и привреда

76, 1991. č1.5.) Ona se utvrđuje usklađivanjem dobiti obveznika na nafiin predviden u Zakonu 0 porezu na debit korporaeija. Za utvrdivanje oporezive dobiti priznaju se iznosi prihoda od prodaje proizvoda, usluga, robe, materijala, kao i finansijski i vanredni prihođi obračunati u bilansu uspeha. Zakonom je tačno navedeno Sta se i u kom iznosu priznaje kao poslovni rashod, te se za taj iznos utvrdena dobit smanjuje. Poreski bilans se koriguje za deo rashoda koji su uračunati u poslovnom bilansu, a koji se sa aspekta oporezivanja dobiti ne priznaju kao poslovni rashod, pa se tim razlikama u poreskom bilansu povcćava (poslovnim bilansom') utvrdena dobit. y STOPA poreza na dobit korporaeija je proporcionalna i jednoobrazna, te iznosi 40%, a za preduzeća sa statusom malog pređuzeća, 30%. Preduzeće koje upravlja slobodnom zonom 1 korisnici ove zone plaćaju porez na dobit korporaeija po stopi od 25%. U cilju ostvarivanja pojedinih mera ekonornske politike i podsticanja privrednog rasta, ulaganja stranog kapitala i poboljšanja ekoloških uslova, Zakon je za obveznike uveo FORESEE PODSTICAJE. (Zakon o porezu na dobit korporaeija, SI. glasnik RS, br. 76, 1991. Cl. -A - 42) Oni su postavljeni restriktivno i odnose se na: stimulisanje privrednog rasta, ulaganje stranog kapitala, poboljšanje ekološke situaeije, te stimulisanje zapošljavanja. Tri su načina na koja se vrSi politika poreskih podsticaja: a) übrzanom amortizaeijom, b) umanjenjem poreske obaveze, c) poreskim oslobodenjima. Pravo na übrzanu amortizaeiju ostvaruje poreski obveznik u odnosu na stalna sredstva koja služe za; poboijšanje ekološke situaeije, naučno istraživački rad, školovanje i obuku kadrova, računarsku opremu. Übrzana amortizaeija sprovodi se po stopama koje mogu biti do 25% viSe od propisanih. Umanjenje poreske obaveze može ostvariti poreski obveznik koji: osniva preduzeće i zadrugu, osniva proizvodnu ili uslužnu poslovnu jedinicu u nedovoljno razvijenim opštinama, tzvrši ulaganje oporezive dobiti u investieije, u svoje preduzeće primi uloženi strani kapital. Plaćanja poreza na dobit korporaeija oslobođena su preduzeća za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaeiju i zapošljavanje invalidnih lica. Nadalje, oslobađa se plaćanja ovog poreza ustanova i drugo pravno lice razvrstano u neprivredne delatnosti pod uslovom da je prihod obveznika poreza ostvaren prodajom proizvoda i usluga na tržištu manji od 25% u odnosu na ukupno ostvareni prihod, u periodu za koji se vrši obračun poreza.Zakon o izmenama i dopunama (Zakona o porezu na dobit korporaeija, SI. glasnik RS, br 20 1993 č1.42a). Da bi se otklonilo dvostruko oporezivanje dobiti rezidenata, ostvarene u drugim republikama i u instranstvu, uvedena je institueija PORESKOG KREDITA. Pod ovim terminom podrazumeva se iznos za koji se umanjuje obračunati porez na dobit korporaeija. Zakon poznaje i PORESKO KONSOLIDOVANJE. Naime, ukoliko postoji grupa kompanija (matična i njene filijale) koje su svi rezidenti Republike, te ukolko medu njima postoji posredna ili neposredna kontrola nad najamnje 90% đeonica, matična kompanija ima pravo nadležnom poreskom organu podneti zahtev za poresko konsolidovanje. (Zakon o porezu na dobit korporaeija, SI. glasnik RS, br. 76, 1991. č1.46) Svaki član grupe podnosi svoj poreski bilans, a matična kompanija, konsolidovani. Ovde je veoma bitno da se u konsolidovanom bilansu gubici jedne ili više kompanija prebijaju na račun dobiti ostalih kompanija u grupi. Jednom odobreno, poresko konsolidovanje primenjuje se najmanje pet godina.

318

Dr Bojana Rilke specijalni savetnik INEX -INTEREXPORT, Beograd