Право и привреда

postojeće imovinsko pravo i to na poseban način, u skladu sa pravilima o hartijama od vrednosti. Pored imovinskog prava, u hartiji od vređnosti može da se inkorporiše i neko drugo subjektivno pravo, kao, na primer, statusno pravo upravljanja i ođlučivanja akcionarskim društvom od strane imaoca akcija. Načelo inkorporacije prava u hartiji od vrednosti nije od istog značaja kod svih vrsta hartija od vrednosti. Kod nekih vrsta hartija od vrednosti su đopuštena odstupanja od ovog načela, na primer u slučaju amortizacije ili ako se radi o kauzalnim hartijama od vrednosti. Načelo inkorporacije je najraznovrsnije kada se radi o hartijama od vrednosti na donosioca. Treća osobina hartija od vrednosti je mogućnost korišćenja, ostvarivanja i prenošenja prava iz hartije od vrednosti samo uz istovremeno posedovanje hartija od vrednosti. Bez hartija od vrednosti se ne mogu prava iz hartije od vrednosti ostvarivati niti prenositi. Ovo načelo je izričito predviđeno u članu 239. Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine i to za sve vrste hartije od vrednosti. Način ostvarivanja prava iz hartija od vrednosti često se posebno propisuje za pojedine vrste hartija od vrednosti, ali je uvek tada bitno da se pravo iz hartije od vrednosti po pravilu ne može ostvarivati bez hartije od vrednosti. Ostvarivanje prava iz hartije od vrednosti se često ostvaruje prezentacijom hartija od vrednosti od strane imaoca hartija od vrednosti dužniku iz hartije od vrednosti. Dakle, dužnik ne donosi svoju obavezu poveriocu nego je poverilac dužan da prezentacijom hartije od vrednosti zahteva od đužnika ispunjenje njegove obaveze iz hartije od vrednosti. Isto tako i u pogledu prenosa prava iz hartije od vrednosti. Ovo pravo iz hartije od vrednosti se može preneti sa jednoga na drugo lice, samo uz istovremeni prenos hartija od vrednosti. Kod pojedinih vrsta hartija od vrednosti propisuju se posebne radnje i postupci u pogledu prenosa hartije od vrednosti i prava iz hartije od vrednosti, ali je tada uvek bitno da se pravo iz hartija od vrednosti može prenositi samo uz istovremeni prenos hartije od vrednosti. Zbog toga se često u poslovnoj praksi na hartiji od vrednosti stavljaju klauzuie "negocijabilna" ili "prenosiva" pismena isprava. Upravo zbog ove prenosivosti hartije od vrednosti, u hartije od vrednosti može biti inkorporisano samo takvo imovinsko pravo koje je prenosivo. Imovinska i lična prava koja nisu prenosiva ne mogu se označiti u hartiji od vrednosti jer je jedno od bitnih svojstava hartija od vrednosti upravo ova prenosivost hartije od vrednosti. Otuda postoje mnoge druge pismene isprave koje sadrže neprenosivo imovinsko lično pravo i koje se tada zbog svoje neprenosivosti i ne mogu smatrati hartijama od vrednosti. To su, na primer, razna svedočanstva, uverenja, polise osiguranja, reSenja o nasleđivanju, itd. Ne treba izjednačiti stepen prenosivosti i način prenosa kod pojedinih vrsta hartija od vrednosti jer u tome pogledu postoje velike razlike izmedu pojedinih vrsta hartija od vrednosti. Drukčije se, na primer, prenose hartije od vrednosti na ime, drukčije se prenose hartije od vrednosti po naredbi, a posebna pravila postoje i za prenos hartija od vrednosti na donosioca. Zatim, postoje različita prava u pogledu prenosa kauzalnih i apstraktnih hartija od vrednosti, itd. Pismene isprave koje ne sadrže sve bitne sastojke, ne mogu se smatrati hartijama od vrednosti. Za pojedine vrste hartija od vrednosti mogu se utvrđivati zakonom još pojedini bitni sastojei bez kojih te posebne isprave ne mogu imati svojstvo hartija od vrednosti. Minimum bitnih sastojaka svih hartija od vrednosti bez kojih pojedina pismena isprava nema svojstva hartija od vrednosti je utvrđen u članu 235. Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine, a to su: 1. označenje vrste hartije od vrednosti, 2. firma, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište izdavaoca hartije od vrednosti;

31

PREDUZEĆE I HARTIJE OD VREDNOSTI