Право и привреда

3. firma, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili označenje da hartija od vrednosti glasi na donosioca; 4. tačno označena obaveza izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti; 5. mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj; 6. potpis izdavaoca hartija od vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koja se izdaje u seriji. Kod pojedinih vrsta hartija od vrednosti ne može svako lice biti izdavalac hartije od vrednosti, već samo propisano lice. O toj činjenici se uvek mora voditi računa prilikom razmatranja odnosa kod pojedinih vrsta hartija od vrednosti. U pogledu trenutka u kome hartija od vrednosti postaje punovažna, postoje dva različita shvatanja, tj. različite teorije: 1. po teoriji kreacije, hartija od vrednosti punovažna je kada se u pismenu ispravu unesu svi bitni sastojci hartije od vrednosti; 2. po teoriji emisije, koja je prihvaćena i u našem pravu pored unošenja svih bitnih sastojaka hartije od vrednosti u pismenu ispravu potrebno je da izdavalac hartije od vrednosti preda hartiju od vrednosti njenom korisniku, tj. potrebno je izvrši tzv. emisiju hartija od vrednosti. Teorija emisije izričito prihvaćena u članu 237. Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine, u kome je predvideno da obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartija od vrednosti preda hartiju od vrednosti njenom korisniku. U pravnoj teoriji i pozitivnom pravu postoje različite vrste hartija od vrednosti i razni pojavni oblici hartija od vrednosti. Svi pojavni oblici hartija od vrednosti mogu se svrstavati u pojedine vrste hartije od vrednosti na osnovu različitih kriterijuma. Utvrdivanje pojedinih vrsta hartija od vrednosti ima ne samo pravno-teoretski, nego i veoma značajan praktični razlog jer se na taj način omogućuje utvrdivanje opštih pravila i principa koji se primenjuju samo za pojedine vrste hartije od vrednosti, a ne za sve hartije od vrednosti. Na ovaj način se ostvaruje ne samo viši stepen racionalizacije, nego se omogućuje i viši stepen pravne sigurnosti. Postoje razni kriterijumi od kojih se polazi prilikom utvrdivanja pojedinih vrsta hartija od vrednosti. Najznačajnija su četiri sledeća kriterijuma: 1. prema načinu ođređivanja imaoca prava iz hartije od vrednosti treba razlikovati: a) hartije od vrednosti na ime, kod kojih je imalac prava uvek označen na hartiji od vrednosti; b) hartije od vrednosti po naređbi, kod kojih je imalac prava označen na hartiji od vrednosti ali se imaocem prava smatra svako drugo lice koje označeni imalac prava iz hartije od vrednosti svojom naredbom odredi; c) hartije od vrednosti na donosioca, su hartije od vrednosti kod kojih se smatra da je imalac prava od hartije od vrednosti svaki savesni imalac te hartije od vrednosti; d) alternativne hartije od vrednosti kod kojih se imalac prava odreduje na alternativan način, kombinacijom napred navedenih načina odredivanja imaoca prava hartije od vrednosti; e) meSovite hartije od vrednosti, koje se sastoje iz dva ili više delova, a kod tih delova se na različite načine određuje imalac prava. Treba naglasiti da je ova podela hartija od vrednosti najčešća i najmasovnija j da se najčešće primenjuje u zakonodavstvima pojedinih zemalja.

32

Prof, dr Slavko Carić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu