Право и привреда

da se na taj način postignu povoljniji uslovi za namirenje poverilaca". Sredstva dobijena prodajom dužnika ulaze u stečajnu masu. U naSim uslovima, kada postoji sukob između javnog i privatnog interesa, stečaj može da bude efikasno sredstvo za normalizaciju finansijskog stanja preduzeća, promenu vlasničke strukture preduzeća, racionalizaciju upravljanja preduzećem. Stečajni postupak ima, međutim, i viSestruko negativne posledice za sve subjekte koji u njemu učestvuju ili su njime pogođeni. Negativno đejstvo stečaja odnosi se naročito na pređuzeće - dužnika, jer se ono ukida i prestaje da postoji; radnici tog preduzeća ostaju bez posla; šira društvena zajednica gubi jedan izvor svojih prihoda i način zadovoljavanja drugih potreba na njenom području; poverioci se namiruju samo delimično iz stečajne mase. Zato je stečaj samo nužno zlo kojem niko ne teži, ali sa kojim se mora računati. Zbog takvog dejstva stečajni postupak ima samo izuzetnu primenu. A zakonodavac predviđa vrlo precizne uslove i pretpostavke koji terba da buđu ispunjeni da bi se mogao otvoriti stečajni postupak. 1 Posmatrano sa šireg aspekta, stečaj može da bude "efikasno prevaljfvanje troškova prestruktuiranja iz jednih regiona u druge i sa jednog socijalnog sloja na druge". Stečaj može da bude i namemo izazvan, jer "rukovodilac firme može putem stečaja da obori vrednost imovine i da se indirektno (preko drugih) pojavi kao kupac tog istog preduzeća". Treba, međutim, naglasiti da je namemo prouzrokovanje stečaja sankcionisano kao krivično delo, pa onaj ko to učini rizikuje da dođe pod udar odgovarajuće norme krivičnog zakona. Stečaj je krajnji izraz i posledica potrebe postojanja ekonomske i pravne odgovomosti preduzeća. On je odraz njihove samostalnosti. Samostalnost preduzeća je izraz nužnosti delovanja zakona vrednosti. Odgovomost preduzeća jeste snošenje posledica njegovog privrednog ponašanja Ona proizilazi iz objektivne ekonomske prinude. Pri tome je ekonomska odgovomost odgovomost zbog privrednih odluka organa preduzeća, koje mogu da budu pravilne i nepravilne, dobre i loše, uspešne i neuspešne, blagovremene i neblagovremene, opravdane i neopravdane, celishodne i necelishodne. Zato svaka pogrešna odluka o upotrebi akumuladje u pogledu izbofa i namene investicija, orijentacije u izboru tehnologije, njena tržišna primena može imati višestruko negativne posledice i produženo negativno ekonomsko dejstvo. 2 U našoj praksi dugo se održavalo uverenje da se gubici u poslovanju preduzeća moraju socijalizirati. Odatle proizi'azi /elika boljka naSe privrede upomo održavanje "propalib" firmi, tzv. gubitaša. Zato je stalio bila prisutna velika dilema naše prakse da li se opredeliti za stvaranje i ukidanje nerentc preduzeća ili u njihovo održavanje. U zemljama sa tržišnim sistemom privređivanja smatra se, međutim, normalnim da propadaju neuspešna preduzeća, što i ne predstavlja u drugim zemljama neku veliku nevolju, iako to nikad nije prijatno radnicima tog pređuzeda. Tamo jedne firme propadaju, a dmge niču na njihovom mestu. U našoj teoriji postoji nedvosmisleno opredeljenje da treba do kraja izvesti potpunu i neograničenu odgovomost preduzeća za obaveze. Jer, stečaj preduzeća protivreči asocijaciji u onoj meri u kojoj održavanje nerentabilnih preduzeća za račun zajednice protivreči robnoj proizvodnji, tržištu i konkurenciji. Tržište, tržišne i dmge ekonomske zakonitosti podrazume-

1 Detaljno o tome u mom radu: "Materijalnopravni uslovi stečaja privrednih organizacija"; "Godišnjak Pravnog fakulteta", Sarajevo, 1965., vbr. XIII i tamo naveđena literatura. 2 Detaljno o tome u mom radu: "Ekonomsko-pravna odgovomost organizacija udruženog rada"; "Privreda i pravo", Zagreb, 1985, br. 7-8.

46

Prof dr Mihailo Velimirović, Pravni fakultet, Podgorica