Право и привреда

bez posla; zaštita širih društvenih interesa, s obzirom na probleme koji nastaju ukidanjem preduzeća; zaštita interesa vlasnika preduzeda u privatnoj svojini. 1 Zbog svega toga u našem ranijem konceptu organizovanja privrede postojale su vrlo velike dileme u teoriji i praksi o mestu i ulozi stečaja preduzeća. 2 O tim dilemama svedodi i činjenica da je u naSoj zemlji za svega četvrt veka postojanja instituta stečaja pet puta vršeno zakonodavno regulisanje ovog pravnog instituta, Sto znadi da je traženo njegovo mesto i sadržaj u naSoj praksi. Stečaj preduzeda ima više struke ciljeve, raznovrsna dejstva i vrlo nepovoljne posledice, koje su ekonomskog, socijalnog i pravnog karaktera. Osnovni je cilj stedaja da se obezbedi zajednidko i srazmemo namirenje poverilaca stedajnog dužnika, a time da se zaštite poverioci jedan od drugoga; stečaj štiti poverioce od dužnika, koji zbog svoje insolventnosti ili prezaduženosti ne može da izvršava svoje obaveze, pa mu se oduzima pravo upravljanja i raspolaganja imovinom; stečaj štiti dužnika od poverilaca, koji nastoje da po svaku cenu namire svoja potraživanja, što bi uspelo samo nekima od njih, dok bi drugi bili lišeni te mogućnosti zbog nedostatka sredstava za to. Stečajem se uklanja iz privrednog života ekonomski nesposobni subjekti privređivanja, kako bi se spredilo da se i dalje zadužuje i tako nanosi veliku štetu drugim preduzedima sa kojima stupa u poslovne odnose, uvladenjem i njih u poslovne gubitke, insolventnost i prezaduženost. Stečaj obezbeduje ravnomemo namirenje poverilaca, jer umesto pojedinadnog i potpunog namirenja pojedinih poverilaca sprovodi se zajednidko i kolektivno namirenje svih poverilaca iz stedajne mase. Odatle dolazi i sama reč "stečaj", od "sticati se ” za namirenje kod suda za jedno sa drugim poveriocima. Prema načelu univerzalnosti, u stečajnu masu ulazi sva imovina stečajnog dužnika, a to znači sva njegova sredstva za proizvodnju i druga sredstva rada, sva potraživanja dužnika, kao i druga njegova materijalna prava. Na taj nadin sva imovina stečajnog dužnika služi za zajednidko i srazmemo namirenje poverilaca, dime se celokupna dužnikova aktiva stavlja na raspolaganje njegovoj pasivi. To je opšte usvojeno pravilo stedajnog postupka, putem kojeg se ostvaruje sama svrha tog postupka, a to je opšte ili generalno izvršenje nad celokupnom imovinom stedajnog dužnika radi zajednidkog i ravnomemog namirenja svih poverilaca. U najnovije vreme istide se i još jedan mogudi cilj stedajnog postupka, kojeg nije poznavalo Masidno stedajno pravo. Taj cilj je vezan za tekude prestraktuiranje naše društvene privrede njenom reprivatizadjom. Naime, tim putem može da se izvrši vlasnidka transformacija društvenih preduzeda u neki od oblika privrednih (trgovadkih) društava. To se može postidi prodajom preduzeda u stedaju. Prema Zakonu o prinudnom poravnanju stedaju i likvidaciji (dL 129-130). 3 "Stedajno vede može, pošto prethodno pribavi mišljenje poverilaca i stedajnog upravnika, na osnovu procene, odnosno provedenog veštačenja, odluditi da se dužnik kao pravno lice izloži prodaji. - Prodaja dužnika kao pravnog lica vrSi se javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom. - Prodaja dužnika kao pravnog lica može se odrediti samo uz uslov

1 Detaljno o tome u mom radu: "Povratak privrede tržištu i vlasništvu", I tom, Beograd, 1990., i tamo navedena literatura. 2 Detaljno o tome u mom radu; "Teorija negacije prinudne likvidacije privrednih organizacija"; "Godišnjak Pravnog fakultreta", Sarajevo, 1964, br. XII i tamo navedena literatura. Videti i moj rad: "Kontraverze oko zaStite poverilaca preduzeda u stečaju"; "GodiSnjak Pravnog fakulteta", Sarajevo, 1971, br. XIX i tamo navedena literatura. 3 "SLList SFRJ", br. 84/1989.

45

SANACDAI STEČAJ PREDUZEĆA U FUNKCIJIPRIVREDNOG OPORAVKA