Право и привреда

sudu, i to u roku od trideset dana od kađa je dužnik o .ome učinio obaveštenje na način kako se poverioci obaveštavaju o sniženju osnovne glavnice. 1 . Sud ceni da li de prestanak dužnika, zbog fuzije, dovesti u pitanje sigurnost njegovih poverilaca koji su pokrenuli postupak. Ako oceni da takva opasnost postoji, sud može narediti dužniku da podmiri njihova potraživanja ili da im pruži obezbeđenje koje je prema mišljenju suda zadovoljavajude. Ako preduzede tako ne postupi, fuzija ne proizvodi dejstvo prema onim poveriocima koji su pokrenuli postupak pred sudom. Oni i dalje zadržavaju pravo da se naplate iz imovine svog dužnika, pre poverilaca drugog preduzeda koje je udestvovalo u statusnoj promeni. Interesantna rešenja što se tiče pitanja o kome je reč sadržao je i jugoslovenski zakon iz 1937. godine. Prema dlanu 387. stav 2. tog zakona, imovinama fuzionih društava odvojeno se upravljalo sve dok potraživanja poverilaca nisu bila namirena. U slučaju stedaja ili prinudnog izvršenja na imovini društva koje je nastalo spajanjem, poverioci društava koja su prestala da postoje imali su pravo prvenstvenog namirenja iz onog dela te imovine koji je pripadao njihovom dužniku. Društvo koje je nastalo sapajanjem moglo je, u svakom trenutku, obavestiti poverioce svakog od spojenih društava da de prestati sa odvojenim upravljanjem imovinama tih društava, i pozvati ih da u roku od šest meseci prijave svoja potraživanja. Poverioci koji su se prijavili na poziv mogli su zahtevati podmirenje ili obezbeđenje svojih potraživanja. U pogledu poverilaca koji se nisu prijavili, smatralo se da su pristali na napuštanje odvojenog upravljanja imovinama spojenih društava (stav 3. istog člana). U sludaju podele preduzeda, za obaveze preduzeda koje je prestalo da postoji solidarno odgovaraju preduzeda koja su nastala podelom (Clan 452. stav 4. Predloga). Ovo pravilo važilo je i do sada u našcm pravu. Ugovorom novbnastalih preduzeda određuje se koju de obavezu ranijeg preduzeda izvršiti koje od njih. Medutim, takvi njihovi sporazumi se poverioca ne tidu. On može birati prema kojem de od novih preduzeda istadi svoj zahtev. 2 7. Povezana preduzeda i zaštita poverilaca Između preduzeća koja su povezana u privredne sisteme i grupacije mogu postojati vrlo različiti odnosi, pa i odnosi nadredenosti. To je narodito izraženo u takvim grupama preduzeda u kojima jeđno preduzede po osnovu uloženog kapitala upravlja drugim preduzedem ili preduzećima (tzv. holding odnosi). Matidno preduzede može iskoristiti svoj hijerarhijski položaj u odnosu prema zavisnom preduzedu da bi preko zavisnog preduzeda obavljalo poslove iz kojih ne želi da preuzme nikakve obaveze. Predlog daje za takve sludajeve prednost ekonomskom identitetu matidnog i zavisnog preduzeda, bez obrzira na to što su formalno pravno posmatrano u pitanju dva lica sa odvojenim imovinama. Karakteristidan je u tom pogledu dlan 433. stav 1. Predloga, prema kojem matidno preduzede jemdi za obaveze ukljudenog preduzeda, bez obzira na to da li su u pitanju obaveze koje su nastale pre ili posle ukljudenja. Pod ukljudenim preduzedem se u smislu dlana 431. stav 1. Predloga podrazumeva ono preduzede dijih najmanje 90% akcija ili udela pripada matidnom preduzedu. Matidno preduzede mora da pokrije gubitak u godišnjem obradunu

1 Ripen, nav. delo, N 1594, str. 1079. 2 Odluka Suda udruženog rada Srbije, br. 7959/81 od 6.X 1981, Privredno pravni priručnik, br. 5/82, str. 62.

55

PREDLOG ZAKONA O PREDUZEĆIMA I ZAŠTITA POVERILACA