Право и привреда

zakon iz 1937. godine pružao u članu 297. stav 3. zaštitu i nesavesnom saugovaraču preduzeća. 1 . 6. Statusne promene preduzeća Statusnim promenama (spajanjem, pripajanjem ili podelom preduzeća) ne sme biti dovedena u pitanje sigurnost poverilaca. Poverilac preduzeća ne može uticati na to da li će preduzeće promeniti svoj status, ali zato zakon mora obezbediti da položaj poverioca bude neizmenjen bez obzira na izvršenu promenu. Predlog je u tom pogledu zadržao rešenja koja su do sada važila u našem pravu. Upisom pripajanja (spajanja preuzimanjem) u sudski registar, obaveze pripojenog preduzeća prelaze na preduzeće preuzimaoca (član 447. stav 3. Predloga). Isto tako, upisom u registar preduzeća koje je nastalo spajanjem, obaveze preduzeća koja se spajaju prelaze na to preduzeće (član 451. stav 4. Predloga). Ako je među spojenim preduzećima bilo i takvih koja su bila insolventna, naplata poverilaca onih spojenih preduzeća koja su bila solventna može biti dovedena u pitanje. Imovina preduzeća čiji su oni bili poverioci ulila se sa imovinom drugih spojenih preduzeća u imovinu preduzeća koje je nastalo spajanjem, i iz nje se mogu naplatiti i poverioci preduzeća koja su bila insolventna. Radi zaštite poverilaca od ove opasnosti, Predlogom se predviđa (član 445. stav 1) da poverioci preduzeća koja učestvuju u spajanju preuzimanjem mogu zahtevati obezbeđenje potraživanja ili njihovu isplatu. Prema stavu 2. istog člana, dovoljnim obezbeđenjem se smatra i pismena izjava uprava preduzeća koja učestvuju u spajanju preuzimanjem da će se imovinom tih preduzeća upravljati odvojeno do namirenja poverilaca svakog preduzeća posebno. Ovo rešenje bi važilo i u slučaju spajanja preduzeća osnivanjem novog preduzeća (51an 451. stav 1. Predloga). Takvo pravilo nije postojalo u našem novijem pravu o preduzećima. 2 Ova zakonska novina doprineće boljoj zaštiti poverilaca od opasnosti da zbog statusne promene preduzeća bude dovedeno u pitanje podmirenje njihovih potraživanja. Ali, može se staviti primedba da je formulacija Predloga neprecizna i nepotpuna. Neprecizna je zbog toga što nije razradeno šta se, osim odvojenog upravljanja imovinom, smatra "dovoljnim obezbedenjem" koje poverilac može da zahteva. Primera radi, da li to znači da poverilac čije potraživanje nije bilo ni na koji način obezbeđeno može zbog spajanja ili pripajanja dužnika zahtevati garanciju prvoklasne banke, uz supergaranciju još jedne prvoklasne banke? Nepotpunost navedene zakonske odredbe vidimo u tome što nije ureden postupak pribavljanja saglasnosti poverilaca. Kako se poverioci obaveštavaju o statusnoj promeni koju preduzcće želi da izvrši: javnim pozivom ili poimenično? Šta će se desiti ako neki poverilac ćuti? Kako će preduzeće dokazati registarskom sudu da je od svih svojih poverilaca zatražilo saglasnost za statusnu promenu? Francuski Zakon o trgovačkim društvima iz 1966. godine (član 381) odreduje u tom pogledu da se poverioci koji nisu saglasni sa statusnom promenom dužnika mogu obratiti

1 "Ograničenja, koja bi u pogledu vlasti zastupanja sadržali pravila, pravilmci, zakjučc: skupštine ili naređenja nadzomih organa, prema trećim licima nemaju dejstva, bez obzira da ii ona za ograničenje znaju ili ne." 2 Kažemo novije pravo, jer je'odvojeno upravljanje imovinama spojenih društava bilo predviđeno u članu 387. stav 2. jugoslovenskog zakona iz 1937. godine.

54

Prof, dr Ivica Jankovec, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu