Право и привреда

Ipak treba napomenuti da su izražena gledišta premia kojima postojanje upravnog i adzornog odbora treba preneti i u engleskom pravo. U prilog ovakvom stavu navodi se da bi postojanje nadzornog odbora omogućilo prisustvo institucionih investitora (npr. banaka) u njima i na taj način omogućilo njihov uvid u upravljanje deoničkim društvom, bez angažovanja u svakodnevnom odlučivanju. 1 Drugo, ukazuje se da je moderno preduzeće amalgam koji obuhvata interese menadžera, zaposlenih i deoničara i da organizacija mora da podržava tu realnost. To bi se postiglo postojanjem nadzornog odbora, u kojem bi bill i predstavnici radnika. Konačno, ukazuje se da je u Evropi široko prihvaćena koncepcija dva odbora i da bi zbog harmonizacije prava, trebalo prihvatiti ovakvo reSenje i u Engleskoj. 2 Nasuprot ovakvim argumentima u korist harmonizacije prava na osnovu dva odbora postoje i zalaganja za zadržavanje angiosakonske koncepcije upravnog odbora. 3 Na prvom mestu, ukazuje se da je ovaj koncept, u praksi, mnogo bliži sistemu koji pretpostavlja dva odbora, nego Sto se to, na prvi pogled, čini. Po pravilu, upravni odbor sačinjava više članova nego Sto je to potrebno, pa se stvarno vođenje preduzeća prepušta izvršnom ođboru, ili direktoru i izvršnom odboru, ili samom direktoru. Oni podnose izveštaj upravnom odboru u punom sastavu, ođ koga traže i ovlašćenje za veće investicije ili promene poslovne politike. U pogledu balansiranja različitih interesa iskazuje se određena skepsa. Napominje se da u postojećoj strukturi preduzeća ništa ne sprečava realizaciju interesa najznačajnijih deoničara. U pogledu malih investitora napominje se da oni imaju više sklonosti ka deonicama koje ne sadrže pravo glasa, s obzirom da su one jeftinije. Što se tiče predstavljanja radnika, ukazuje se da su direktori - članovi ođbora uglavnom zaposleni u preduzeću. Ipak, napominje se da učešće radnika u upravnom odboru per se nije karakteristika engleskog prava, ali naglašava se da potreba za tim i ne postoji. Pri tome se ukazuje na raširenu koncepciju da članovi upravnog odbora nemaju obavezu da poštuju samo interese deoničara, već i Sire zajednice, kao i radnika. U pogledu pozitivnih iskustava SR Nemačke u tom pogledu, ocenjuje se da su ona primerena nacionalnom temperamentu i filozofiji usvojenoj od sindikata. 4 U pogledu spomenute diskusije, ukazuje se da stav prema kojem jedan odbor izabran od strane skupštine omogućava bolju kontrolu nađ članovima odbora koji obavljaju poslove iz njegove nadležnosti (executive members), nije do kraja tačan. U slučaju da postoji nadzomi odbor, članovi oba odbora bi mogli da zasedaju zajedno. 5 Osim toga, drugi članovi odbora (non-executive members) bili bi u istoj poziciji u pogledu odgovomosti kao i članovi koji obavljaju poslove iz njegove nađležnosti. Nedostatak se ogleda u tome Sto bi, u uslovima postojanja jednog odbora, drugi članovi odbora bili ustvari kooptirani od strane članova koji obavljaju poslove iz nadležnosti odbora i to iz iste grupe ljudi, zbog čega ne bi trebalo od njih očekivati da deluju nepristrasno. 6

6 Detaljnije: Joan Maycosk, The Management Structure of the French Societe Anonnyme, Journal of Business Law, 1973, str. 6 i dalje; Didier Paul, The New French Legislation on Comercial Companies, The Journal of Business Law, 1967, str. 78. i dalje. 1 Schmitthoff Clive, The Dual Board System, Journal of Business Law, april 1972, str. 89. 2 Ibidem. 3 R.D., Gilbert, In Favour of Traditional British Board, Journal of Business Law, 1974, str. 5 4 R.D., Gilbert, In Favour of Traditional British Board, Journal of Business Law, 1974, str. 5. 5 Ibidem. 6 Schmitthoff Clive, New Concepts in Company Law, Journal of Business Law, 1973, str. 319.

58

Prof, dr Zoran Arsić, Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu