Право и привреда

Pređlogom Zakona o preduzedima je, pre svega, prihvadena đominirajuda koncepcija, prema kojoj postoji i nadzorni odbor. U pogledu delatnosti ovog organa namede se zakljudak o nalgašenoj kontrolnoj funkciji (CL 65. Predloga Zakona o preduzedima), 1 u okviru koje posebno mesto zauzima nadzor nad radom uprave preduzeda i izvršnog odbora direktora. Treba napomenuti da se predlogom Zakona o preduzedima predvidaju i sludajevi obaveznog postojanja nadzornog odbora (Cl. 66). U pogledu zaštite interesa pojedinih grupa prilikom vršenja kontrolne funkcije nadzornog odbora ukazujemo na Cl. 83. Predloga Zakona o preduzedima gde je predvideno dlanstvo zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru. Ako su u pitanju preduzeda koja ostvaruju javni interes, od znadaja za kontrolu njegovog ostvarivanja je i izbor najmanje jedne tredine dlanova nadzornog odbora, odnosno jedne polovine dlanova upravnog i nadzornog ođbora, ako je preduzede u društvenoj svojini ill vedinskoj društvenoj svojini (CL 407. Predloga Zakona o preduzedima). 2. Upravni odbor Upravni odbor ima ogranidenu kontrolnu ulogu. Ako se pogleda Cl. 63. Predloga Zakona o preduzedima vidi se da upravni odbor vrši kontrolu nad radom poslovodnog organa, s obzirom da postavlja i razreSava direktora. U okviru kontrolne funkcije napominjemo da se kao Clanovi upravnog odbora javljaju i predstavnici zaposlenih, Cime se obezbeduje i kontrola njihovog interesa u delokrugu rada upravnog odbora (Cl. 83. Predloga Zakona o preduzedima). Ako su u pitanju preduzeda koja obavljaju delatnost od javnog interesa, ukazujemo na gomja izlaganja o izboru jedne polovine dlanova upravnog odbora, za sludaj da li je preduzede u društvenoj ili vedinskoj društvenoj svojini. 3. Skupština Skupština je organ vlasnika i, kao takva, ima i kontrolnu funkciju. Ovakav pristup "korporativnoj liturgiji" se u pravnoj teoriji dovodi u pitanje još od vremena radova Adama Smita. 2 Pasivna uloga deoničara, odnosno skupština zasnovana je na odvajanju svojine od kontrole nad njom. Direktori deoničkih društava, napominje se, pre upravljaju tudim novcem nego svojim. Pri tome, najvedi deo tih vlasnika retko smatra da se razume u trgovačke poslove i 0 njima, po pravilu, ne vodi računa ved je njihova pažnja orijentisana ka polugodišnjim ili godišnjim dividendama. Zbog toga se i položaj i nadležnosti skupštine od strane velikog dela teoretičara označavaju kao "farsa", "ritual", 3 i "populistidka iluzija" 4 Normativno posmatrano skupština ima znadajnu kontrolnu funkciju (Cl. 62. Predloga Zakona o preduzedima) - bira i opoziva Clanove upravnog odbora, nadzornog odbora, revizora 1 likvidatora, usvaja godišnji obračun i izveštaj o poslovanju, odluCuje o raspodeli godiSnje dobiti. Kao Sto smo naglasili stvama mogudnost realizacije kontrolne funkcije od strane skupštine se dovodi u pitanje. Prvi ogranidavajudi faktor je broj deonidara i njihov pasivni položaj. Ovde je potrebno dodati da u nekim pravima postoji, još ograničavajudih elemenata. Npr. u pravu SAD postoji dosta komplikovan mehanizam zastupniStva (proxy contest), Cija realizacija omogudava, u velikoj meri, "bezbednost" upravnom odboru.

1 I formulacije iz CL 65. ukazuju na takvu funkciju ovog organa - "vrši nadzor", "pregleda". 2 Smit Adam, Istraživanja prirode i uzroka bogatstva naroda, Beograd, 1970, knjiga 3, str. 1024-1025. 3 Gower, Ballantine, Rostow, prema: Blumberg Philip, The Public’s 'Right to Know": Disclosure in the Major American Corporations, The Business Lawyer July 1973, str. 1033. 4 Galbraith Keneth, The New Industrial State, London, 1968, str. 84.

59

PREDUZEĆE I OSTVARIVANJE KONTROLNE FUNKCIJE