Право и привреда

Drugi ogranidavajudi faktor koji utiče na mogudnost stvame kontrole od strane skupštine je posedovanje odgovarajuće informacije. S tim u vezi su različita miSljenja u pogledu obaveze objavljivanja finansijskih podataka o poslovanju preduzeća, o čemu de više reči biti u docnijim izlaganjima. Na ovom mestu treba naglasiti da je postojanje odgovarajude informisanosti dlanova skupštine preduslov za realizaciju kontrolne funkcije. Konačno, ukazujemo đa je skupština jedan od institucionalnih okvira u kojima se realizuje još jedan od kontrolnih mehanizama - postavljanje pitanja od strane članova društva, o demu će detaljnije bid govora u docnijim izlaganjima. 4. Obaveza objavljivanja podataka Objavljivanje podataka o poslovanju pređuzeda, kao odraz principa javnosti rada, predstavlja direktnu posledicu shvatanja o društvenoj funkciji preduzeća. Objavljivanje podataka može biti dobrovoljno i obavezno. Ukoliko se radi o podacima koji imaju vedi značaj za članove društva, investitore i društvo kao celinu, tada se objavljivanje tih podataka utvrđuje kao obaveza preduzeda. U torn smislu su od posebnog značaja podaci o finansijskom poslovanju preduzeda, i oni predstavljaju predmet posebne pažnje u nacionalnim zakonodavstvima. Uporednopravni pregled (na uzorku SAD, Švajcarske i Nemačke) ukazuje, pre svega, na opštu prihvaćenost obaveze objavljivanja finansijskih podataka. 1 Obaveza objavljivanja finansijskih podataka ima viSestruku funkciju, medu kojima posebno mesto ima kontrolna funkcija, pri čemu se mogu utvrditi uticaji kako na spoljnu, tako i na unutrašnju kontrolu. S aspekta spoljne kontrole obaveza objavljivanja finansijskih podataka se vidi kao altemativa mnogo restriktivnijem obliku državnog uticaja na finansijski i korporativni sektor. Ovo razlikovanje (finansijskog i korporativnog sektora) treba posmatrati u svetlu razlika koje postoje izmedu SAD i evropskih zemalja. S jedne strane, regulativa u SAD je pretežno orijentisana ka finansijskom tržištu, dok se kao dominantni predmet regulative u Evropi javlja preduzede. U teoriji se mnogo više pažnje posveduje obavezi objavljivanja finansijskih podataka kao instrumentu unutrašnje kontrole. Na prvom mestu, ukazuje se na mogudnost kontrole distribucije dividende od strane akcionara kroz nadležnost skupštine, kao i kontrola statusnih promena. Osim toga, smatra se da je objavljivanje finansijskih podataka od vitalnog znadaja za kontrolu rezultata uprave preduzeda i, s tim u vezi, izbor upravnog i nadzomog odbora. Nadalje, objavljivanjem finansijskih podataka mogude je kontrolisati i integritet uprave tj. utvrditi da li su predudma li problematidni poslovni potezi. Konadno, kao indirektni kontrolni mehanizam se javlja tržiStc kapitala, koje reaguje u skladu sa objavljenim finansijskim podacima. Ekonomisti posebno naglašavaju distributivnu funkciju pravila o obavezi objavljivanja finansijskih podataka. Nasuprot gore navedenim stavovima u teoriji su prisutna i suprotna miSljenja. 2 Napominje se da finansijski podaci jednostavno ne sadrže dovoljno informacija za zakljudivanje o tome kako se preduzede vodi. Ista je argumentacija (nedostatak informacije) u pogleđu izbora upravnog odbora. Još manji je znadaj, prema ovim mišljenjima, objavljivanja finansijskih podataka u pogledu kontrole integriteta uprave, s obzirom da se eventualna zloupotreba može utvrditi samo u ekstremnim sludajevima. U pitanje se dovodi i indirektna kontrola preko

1 Meier - Schatz Christian, Disclosure Rules In The U.S., Germany And Switzerland, American Journal of Comparative Law 2&1986, str. 271. 2 Meier - Schatz, Op. cit., str. 293.

60

Prof, dr Zoran Arsić, Profesor Pravnog fakultela u Novom Sadu