Право и привреда

снстем и, заједно са повезаним услугама, продају крајњем кориснику (ови су аранжмани познати и под именом value added resale, које сликовито одражава његову особеност: вредност компоненти се увећава њиховом интеграцијом у систем и додавањем програмских пакета и других услуга, што се све заједно продаје крајњим корисницима). У OEM пословима односи продавца (произвсфача) компоненти и купца компоненти (који их уграђује у систем и даје друге услуге те се појављује као продавац према крајњем кориснику) разликују се од односа страна код „класичне“ продаје - пре свега у погледу гаранција, начина одређивања цена и других дејстава уговора. Правила за инвестирање у Чешку и Словачку После поделе Чехословачке на две државе - Чешку и Словачку, свака од две нове државе донела је законе којима је утврђсно да на њиховим територијама важи прописи којн су били на снази у Федерацији у тренутку разлаза. На исти начин осигурана је и примена међународних споразума које је потписала Чехословачка и у земљама на које је подељена. Обе државе су 6. октобра 1993. потписале и споразуме о придруживању са Европском унијом, чије су опште одредбе идентичне. Ови споразуми комплетирају одредбе ранијег привременог споразума између тадашње Чехословачке и Европске заједнице којима су утврђена одређена правила у погледу слободног кретања роба почев од 1. марта 1992. те примене норми о слободном кретању лица и капитала те о слободи оснивања предузећа. И Чешка и Словачка су после раздвајања унеле извесне измене у своја законодавства, па и у прогшсе који се тичу оснивања и функционисања предузећа. Међутим, генерално посматрано, многе одредбе статусног права па у том смислу и режима страних улагања у ове две земље су и даље идентичне. По одредбама чехословачког Трговачког законика, који је ступио на снагу 1. јануара 1992, страна предузећа могу оснивати филијале; истовремено су престали да важе стари прописи који се тичу оснивања представништава страних лица, по којима су се ова представништва могла бавити само активностима на прикупљању информахџгја, истраживању тржишта, припреми закључења уго вора те на праћењу извршења уговорених послова. По Трговачком законику, свако правно лице са седиштем ван Чехословачке (Чешке односно Словачке) може обављати привредну активност под истим условима као и чешка односно словачка правна лица одмах по регистрацији у трговачком регистру. Тако су представншлтва странаца морала бити трансформисана у филијале, а свако страно предузеће које обављало неку сталну активност има обавезу да оснује филијалу, тј. да се региструје у регистру предузећа. Трговачки законик предвиђа облике трговачких друштава које познају и права других европских држава - ортаклук, командитно друштво, друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво; странци, готово без изузе-

103

Прикази