Право и привреда

така, користе друштва са ограниченом одговорношћу и акционарска друштва. Ова друштва се могу основати и од стране само једног лица. Од органа, акдионарска друштва морају имати скугаптину (осим у случају једноперсоналног друштва), управни одбор од најмање три члана, надзорни одбор од најмање три члана и једног ревизора, док друштво са ограниченом одговорношћу не мора имати скупштину, надзорни одбор и ревизора, а уместо управног одбора може имати само једног директора. Сви чланови управног одбора односно директор појединац морају имати дозволу боравка у Чешкој односно Словачкој. Између Чешке и Словачке постоје нешто веће разлике само у фискалним режимима и то не толико у погледу врста пореза, већ у висини стопа, као и у погледу пореских повластица - Словачка, на пример, предвиђа ослобођење или умањење пореза на приход у случају почетних улагања, док у Чеижој таква могућност није предвиђена). Присуство страних привредника у Ираку И пре него што је дошло до укидања ембарга уведеног према Ираку, у свет су процуриле вести да неке земље, међу њнма и оне најзагриженији заговорниди санкција, имају економска представништва у овој земљи и спремају се за отпочињање трговинских и других пословних веза чим то буде могуће. Тако се предвиђа отварање секдије за заштиту француских интереса у Багдаду (у оквиру Амбасаде Румуније), која је пандан ирачкој секцији у Паризу, која још од јесени 1993. постоји у Амбасадн Марока. Делегација француских привредника (са директорима највећих франдуских предузећа - Рено, Алкател, Ситроен) посетила је недавно Багдад. Представници грађевинских предузећа из ове земље (Димез, Буиг) такође су, у децембру 1994, без буке и публидитета, боравили у Ираку и срели се, изгледа, са највишим руководиоцнма земље. Француске петролејскекомпаније, није никаква тајна, редовно и даље истражују нафту у овом подручју. Биро за заштиту француских интереса, између осталог, припрема терен за наплату потраживања од Ирака која се процењују на више од 25 милијарди франака (од чега добар део отпада на потраживања по основу испорука француске војне индустрије). Американци замерају Французима, чији прнмер очигледно следе и друге земље Запада, што су одлучили да покрену токове привредне сарадње са Ираком. Заборављају, међутим, да они сами већ дуже времена, при Амбасади ПоЈвске, имају биро за заштиту интереса у Ираку и да се амерички пословни људи поодавно могу срссти у Багдаду. Из овога не произилази само закључак да ниједне санкције не могу вечито трајати, већ се у доброј мери виде и правн мотиви и позадина таквог модела интервенције у међународне односе.

104

Право и привреда бр. 1-2/95.