Право и привреда

Из домаћег права

Да ли се могу оснивати филијале страних лица у Југославији Новим Законом о страним улагањма (Сл. лист СРЈ 79/94) предвиђсно је да страно лице може у Југославији основати део свог предузећа (филијалу), који има својство правног лида и послује по југословенским прописима (члан 5 став 1). Начин оснивања и рада дела страног лица (филијале) прописује Савезна влада (члан 5 став 2). До доношења Закона, страна лица нису могла оснивати филијале у Југославији. Док југословенски прописи после Другог светског рата нису познавали могућност оснивања филијала страних лица дотле је Трговачки закон из 1937. допуштао страним трговачким друштвима да на југословенској територији и то без посебног одобрења („без нарочитог допуштења"), уз регистрацију и посто јање реципроцитета, било преко подружница (филијала), било на друге начине, обављају своју делатност, своје послове те стичу сва права, преузимају све обавезе и слободно приступају судовима и другим домаћим властима као и домаћа предузећа (параграфи 501,502 и 503). До доношења нове верзије Закона о страним улагањима страна лида нису, дакле, могла оснивати филијале у Југославији. На ово је било много приговора, те је учињен покушај да се приговори отклоне. Но, увођење филијала изведено је на начин који противречи међународнрј пракси, а нема ни смисла с обзиром на решења која су већ била позната у домаћем режиму страних улагања. Улагање страног предузећа у своју филијалу је облик улагања који за странца може имати предности у односу на друге методе инвестирања из организационих, финансијских, фискалних и других разлога. Одређене предности постоје и за земљу-домаћина. Филијала или подружница (енглески; бранцх, француски; суцурсале) је у упоредном праву организациона јединица предузећа која има одређени степен самосталности у односу на седиште односно предузеће у целини, често и одвојено рачуноводство те одвојено утврђивање резултата