Право и привреда

КРОЗ ФОРМУ ПЛАЋАЊА ИНОСТРАНОЈ ФИРМИ НЕПОСГОЈЕЋИХ УСЈГУГА МАРКЕТИНГА Тужилац Привредне коморе Југославије поднео је тужбу због тога што је тужени, за потребе више увозника вршио робна плаћања за увезени репроматеријал. сировине и робу широке потрошње условљавањем прихватања налога за робна плаћања испостављањем налога за плаћање услуга маркетинга иностраној фирмн, која је накнада представљала накнаду за уступање девиза, тзв. штицунг, будући да наведена фирма нфе пружила маркетиншке нити неке друге услуге. Девизна контрола извршена је како код туженог тако и код увозника - корисника па је утврђено да они са фирмом из иностранства нису имали никакав уго вор о пружању маркетиншких услуга као и да су образце фактура наведене иностране фирме у фотокопији увозници добијали код туженог приликом реализације робних плаћања. На тај начин, по мишљењу тужиоца, тужени је значајан део девизних средстава одлио из земље и ставио их ван контроле, док је, оваквим пословањем, у земљи дрпринео повећању цене увезених роба и тиме оштетио друштвену заједниду. Овакви поступци представљају повреду одредбе члана 83. Закона о спољнотрговинском пословању, сматрају се штетним и представљају повреду добрих пословних обичаја у спољнотрговинском пословању. У одговору на тужбу тужени је истакао да не доводи у сумњу чињенично стање приказано тужбом, али је истакао да је током спорног временског периода имао бројне налоге слнчне природе за плаћање према иностранству, те да су ти налози били подвргнути двострукој контроли по правилима пословања туженог и да обе ове контроле нису успеле у том тренутку да утврде да су спорни налози за плаћање неправилни. Тек касније банка је утврдилада постоје основане сумње у некакве неправилности у вези плаћања према иностранству, па је сама позвала девизну инспекциЈу у контролу, када су неправилности наведене у тужби и утврђене. Даље је истакао да су те неправилности дело искључиво једног човека, који је лично тако поступао и против кога се води кривични поступак. Због те чињенице, да је његов радник починивши недозвољене радње починио и кривично дело, тужени сматра да треба да буде ослобођен од одговорности, па и објективне одговорности по којој правно лице одговара за штету коју проузрокује запослени код тог правног лица. Суд је туженог огласио одговорним и изрекао му меру. Из образложења: Ценећи изведене доказе Суд је утврдио да је тужени током године наведене у тужби обављао плаћања према иносгранству по налозима више увозника, при чему је условљавао испуњење ових налога плаћањем одређене своте на име једне иностране фирме за наводно извршене маркетиншке услуге, које стварно нису извршене, при чему су образце фактура наведени увозници добијали код туженог приликом реализације робних плаћања. Тиме је тужени учинио дело

141

Б. Мандрапа: Пракса избраних судова (стр. 137-142)