Право и привреда

Чланом 25. Правнлннка предвиђена је обавеза матичног предузећа да раднику који се распоређује у друго предузеће надокнади трошкове за одвојен живот, уколико је друго предузеће удаљено вшпе од педесет километара од матичног предузећа. Чланом 18. Закона о радним односнма („Сл. гласник PC, бр.45/91 и 18/92), радник се може у току рада распоредити на свако радно место које одговара његовој стручној спреми одређене врсте занимања, знању и способностима, ако то захтевају потребе процеса и организације рада. У смислу члана 20. истог Закона, радник се може распоредити на рад из једног у друго место у истом предузећу, без његовог пристанка у складу са колективним уговором. Полазећи од изложених одредаба Закона о радним односима, Уставни суд је оценио да је доносилац акта овлашћен да колективним уговором уреди услове под којима ће се вршити распоређивање радника нз једног у друго место у оквиру истог предузећа. Како је чланом 121. Закона о радним односима предвиђена алтернативна надлежност општих аката за уређивање питања и односа за које је овим законом предвиђено да се уређују колективним уговором, Уставни суд је оценио да је доносилац акта у кокретном случају поступио сагласно својим законским овлашћењима. Према Решењу Уставног суда Србије ИУ-29/94 од 19.05.1994 године ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР PTC ЈЕ БИО ОВЛАШЋЕН ДА ДОНЕСЕ АКТ КОЈИМ СУ УТВРЂЕНИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА УПУЋИВАЊЕ РАДНИКА НА ПЛАЋЕНО ОДСУСТВО. С ОБЗИРОМ ДА У ВРЕМЕ ДОНОШЕЊА ОСПОРЕНОГ АКТА НИЈЕ ПОСТОЈАЛА ЗАКОНСКА ОБАВЕЗА, А НИ ЗАБРАНА ДОНОШЕЊА ТАКВОГ АКТА Из образложења; Увидом у оспорени акт, Усгавни суд је утврдио да су у ставу 1 утврђени критерију(*ш за упућивање радника на плаћено одсуство и то: раднице које су испуниле услове за пуну старосну пензију (35 година стажа осигурања); радницима којима је у постојећим условима пословања битно смањен обим посла; радници који имају могућност решавања материјалне ситуације на други начин (приватна делатносг и сл.), а за чије се послове може наћи замена из кадровског потенцијала PTC; радници који добровољно јаве руководиоцу да желе отићи на плаћено одсуство, при чему се имају у виду и потребе посла у PTC. Према члану 25. став 2. Закона о Радио-телевизији („Сл. гласник Републике Србије“, бр. 48/91, 49/91 и 55/93), генерални директор заступа и представља Радио-телевизију Србије, организује и руководи процесом рада и води пословање предузећа, обезбеђује законитост рада и пословања, извршава одлуке управног одбора, руководи одбором директора и врши друге послове одређене

153

Д. Пашајлић: Пракса уставних судова (стр. 152-160)