Право и привреда

законом и статутом. Истоветна овлашћења директора садржана су у члану 20. став 1. Закона о јавним предузећима („Сл. гласник PC, бр. 6/90). Законом о висини зарада. накнада и других примања запослених за време примене економских санкдија Савета безбедности ОУН („Сл. гласник РС“, бр. 46/92.73/92,79/92,82/92.26/93.47/93 и 67/93), у члану 17. став 1. била је предвиђена могућност да послодавац може. за време примене економскнх санкција Савета безбедности, запосленог који је искористио годшпњи одмор за 1992. годину, упутити на плаћено одсуство. Овај закон до измена и допуна од априла 1993.године („Сл. гласник РС“, бр. 26/93), није уређивао питање критеријума на основу којих ће послодавац упутити запосленог радника на плаћено одсуство. Према наведеним изменама члана 17. Закона послодавац је могао запосленог упутити на плаћено одсуство у складу са критеријумима на које сагласност даје синдикат у који је учлањена већнна запослених код послодавца. Из наведеног произилази да, у време доношења оспореног акта није постојала законска обавеза; али ни забрана, доношења критеријума за упућивање радника на плаћено одсуство, односно да доносилац оспореног акта није био ограничен ни у погледу форме, ни у погледу садржине да та питања уреди. По оцени Суда, такво уређивање није било несагласно са уставним принцшгом самосталности предузећа и свих других облика организовања нз члана 55. Устава Републике Србије, односно сагласно са овлашћењима генералног директора из члана 25. Закона о Радио-телевизији. Имајући у виду да је оспорени акт престао да важи уређивањем истих питања у форми општег акта, који је донет 05.06.1993. године, односно пре ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о висини зарада, накнада и других прнмања за време примене економских санкдија Савета Безбедности ОУН („Сл. гласннк РС‘, бр. 67/93), којим се утврђују критеријуми за упућивање радника на плаћено одсуство, Уставни суд нцје нашао основа за прихватање иницијативе. Према Решсњу Уставног суда Србије ИУ-130/93 од 10.02.1994 године ПОСТУПАК ДОНОШЕЊА ПРОГРАМА ОРГАНИЗАЦИОНИХ ПРОМЕНА ИЗ ЧЛАНА 22. СТАВ 2. ЗАКОНА О РАДНИМ ОДНОСИМА ЈЕ СПРОВЕДЕН САГЛАСНО ЗАКОНУ КАДА ЈЕ У ЊЕГОВОМ ДОНОШЕЊУ УЧЕСТВОВАЛА СИНДИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА. СПОРАЗУМ О ПРЕУЗИМАЊУ РАДНИКА ЗАКЉУЧЕН ИЗМЕТзУ ДВА ПРЕДУЗЕЋА КОЈИ УРЕЂУЈУ ЈЕДНУ КОНКРЕТНУ ПРАВНУ СИТУАЦИЈУ ВЕЗАНУ ЗА ПРОМЕНУ РАДНО-ПРАВНОГ СТАТУСА ОДРЕЂЕНИХ РАДНИКА HE ПРЕДСТАВЉА АКТ ИЗ ЧЛАНА 125. УСТАВА PC ЗА ЧИЈУ БИ ОЦЕНУ БИО НАДЛЕЖАН УСТАВНИ СУД.

154

Право и привреда бр. 1-2/95.