Право и привреда

Из образложења: Уставни суд је утврдио да је оспореном Одлуком Управног одбора усвојен елаборат плана безбедности и заштите ПКБ Индустрије шећера ,Димитрије Туцовић" н реорганизована служба „Послови ОНО и ДСЗ“ на тај начин што су, поред осталог, укинута двадесет и три радна места у Служби ДСЗ за физичко обезбеђење. Радниди Службе чија су радна места укннута заснивају радни однос у ПКБ „Безбедност“ на радним местима која одговарају њиховој стручној спреми. односно радној способности, а на основу споразума пословодних органа, односно предузећа без јавног оглашавања, а у складу са чланом 24. Закона о радним односима и чланом 72. Колективног уговора. Истовремено задужује се директор да закључи потребне споразуме са предузећем ПКБ „Безбедност“ у циљу спровођења ове Одлуке. Према члану 22. став 1. Закона о радним односима („Сл. гласник PC, бр. 45/ 92) надлежни орган у предузећу може да утврди да је за радом радника престала потреба у складу са програмом технолошких, економских или организационих промена у предузећу и критеријума утврђених колективним уговором. Програм се, сагласно одредби става 2. овог члана Закона, доноси по претходно прибављеном мишљењу организације синдиката и садржи број и структуру радника, предлог мера, односно активности које he се предузети у циљу решавања положаја и права радника за чијим је радом престала потреба, у складу са законом. Оцењујући садржину оспорене Одлуке, Уставни суд је утврдио да иста представља програм организационих промена, јер садржи све елементе из члана 22. став 2. Закона о радним односима. Осим тога, на основу прибављања документације Уставни суд је утврдио да је у поступку доношења исте учествовала синдикална организација чиме је, по оцени Уставног суда, испуњен законски услов да у поступку доношења програма мора учествовати синдикат. Наводи у иницијативи да доносилац акта није испоштовао законску обавезу из члана 94. Закона о радним односима јер радницима за чијим је радом престала потреба нису уручене појединачне одлуке о престанку радног односа нису, по оцени Уставног суда, релевантни за другчију оцену законитости оспорене Одлуке. будући да из одговора доносиоца акта следи да су радници Службе обезбеђења на зборовима радних јединица упознати са планираном реорганизацијом службе. Споразумом из тачке 2. изреке извршено је преузимање тачно поименце одређених радника за чијим је радом престала потреба. Радницима који су преузети престао је радни однос у ранијем предузећу и исти су засновали радни однос на неодређено време у другом предузећу на радним местима која одговарају њиховој стручној спреми, односно знању и способностима. Радницима за чијим је радом престала потреба обезбеђују се, према члану 24. Закона о радшш односима и право на заснивање радног односа у другом предузећу на радним местима која одговарају њиховој стручној спреми, односно

155

Д. Пашајлић; Пракса уставних судова (стр. 152-160)