Право и привреда

Пренос менице Пренос меннце може битн својински, пуномоћнички и заложни. Својински пренос менице се остварује; а) индосаментом и предајом менице индосатару од стране индосанта, или б) простом предајом менице ако је последњи индосамент бланко. Пренос не настаје само уписивањем индосамента, већ је потребна и предаја. Индосамент може бити бланко или посебни (пуни). Бланко индосамент се састоји само у потпису или у потпису и назначењу да је меница платива лицу које је поседује. Сваки потпис изузев потчнса трасата на полеђини менице сматра се индосаментом. Међутим, индосамент не мора бити написан на иолеђини. Довољно је да је написан на меници или њеном алонжу. Посебан индосамент се састоји из потписа индосанта и назначења лица коме је меница платива. За пуноважност овог индосамента није потребно назначење ни места где је ни датума кад је индосамент написан. Индосамент мора бити безуслован, а не сме бити делимичан. Условљавање у индосаменту не повлачи његову ништавост. већ оно остаје без меничноправног дејства и сматра се као да ннје ни написано. Трасант може учинити меницу непреносивом уношењем ректа клаузуле („није негоцијабилна", ,дшје преносива“, „не по наредби“, платите само Х-у“) по свим правима. Таква је менида преносива само пуномоћничким индосаментом. Међутим, Конвенцнја, за разлику од женевског и нашег права, допушта да и индосант може искључити преносивост менице. Сваки каснији индосамент се онда сматра индосаментом за наплату („пуномоћничким"). По женевском праву, индосант стављањем такве клаузуле само искључује своју одговорност према лицима на које је меница, и поред забране, пренесена. Међутим, по Конвенцији индосант може изричитом одредбом на меници и да само искључи или ограничи своју одговорност. Пуномоћнички индосамент (индосамент за наплату) се означава тиме што се у индосамент уноси напомена „за наплату“, „за депозит“, „вредност за наплату“, „као пуномоћје“, платити било којој банци" или сл. Индосатар на основу оваквог индосамента може вршити сва права која произлазе из менице, али меницу може даље индосирати само путем пуномоћничког индосамента (за наплату). Индосамент за наплату није у меничној обавези према ком каснијем имаоцу мениде, a подложан је само приговорима који се могу истицати према индосанту. Меница се по Конвенцији може индосирати и у сврху залагања. To се чини речима „вредност за обезбеђење", вредност за залогу“ или сличним изразима који указују на залогу. Заложни индосатар може вршити сва права из менице, али меницу може преносити само ради наплате. Подложан је само одређеним приговорима (из чл. 28 и 30 Конвенције). Није обавезан по меници каснијем имаоцу. Ималац менице може пренети меницу на ранијег потписника или трасата. Меница се по Конвендији може преносити и после доспелости изузев од стране трасата, акцептанта или трасанта. Таква меница постаје меница по

9

М. Драшкић: Конвенција УН о међународним трасираним и међународним сопственим меницама (стр, 1-15)