Право и привреда

2. Полиса и њена садржина, лист покрића. - Полиса је свакако најважнија исправа која прати посао осигурања. Она представља, према Закону о облигационим односима форму уговора о осигурању. Пошто садржи све најважније елементе закљученог уговора, посебно је осигуранику неопходно поседовање полисе. Полису осигурања редовно у пракси припрема осигуравач путем посебних формулара у различитим врстама осигурања. Полиса мора да садржи: уговорне стране, оснгурану ствар односно осигурано лице, ризик обухваћен осигурањем, трајање осигурања и период покрића, суму осигурања или да је осигурање неограничено, премију или допринос (у случају осигурања на узајамној основи), датум издавања полисе и потписе уговорних страна (члан 902. ст. 1 ЗОО). Поред тога у полиси осигурања живота морају да буду назначени још: име и презиме лида на чији се живот односи осигурање, датум његовог рођења и догађај или рок од кога зависи настанак права да се захтева исплата осигуране суме (члан 943. ст. 1. 300). Пошто је у области Закона о облигационим односима уговор о осигурању у начелу формалног карактера, то недостатак било ког од ових елемената у полиси утиче на пуноважност самог уговора. Поред ових битних састојака полиса осигурања може да садржи и разне небитне састојке, као нпр.: рокови за плаћање премије, име корисника осигурања, одредбу о уговореној вредности осигураног штереса, одредбу о винкулацији полисе у корист заложног повериоца. Лист покрића је писмена исправа о уговору о осигурању која привремено замењује полису и у коју се уносе битни састојцн уговора, а треба да га потпишу обе уговорне стране (члан 901. ст. 1. и члан 902. ст. 2. 300). Издаје се кад још нема довољно елемената за испостављање полисе, најчешће је у употреби код транспортних осигурања или у случају оснгурања већих објеката које је потребно да стручњак осигуравача претходно погледа. Према споразуму уговорних страна полиса може гласити на одређено лице, што је најчешћи случај, алн може гласити и по наредби или на доносиоца. Једино полиса осигурања живота не може гласити на доносиоца (члан 902. ст. 6 н члан 943. ст. 2 300). 3. Оптттти и посебни услови осигурања су саставни део уговора. Закључењем уговора о осигурању настају за уговорне стране бројна права и обавезе које сама полиса редовно не може да садржи. Осигуравачи своје услове пословања детаљно регулишу путем општих н посебшх услова, а полиса садржи само инднвидуалне састојке уговора о осигурању. С обзиром да су услови од изузетног значаја закон специјално код уговора о осигурању захтева појачану обавезу осигуравача. Тако се у члану 902. ст. 3. и 4. 300 прописује: „Осигуравач је дужан упознати уговарача осигурања да су оттшти и посебни услови осигурања саставни део уговора и предати му њихов текст, ако ти услови нису штампани на самој полиси. - Извршење обавезе из претходног става мора бити констатовано на полиси." Ова одредба има за циљ да се

22

Право и привреда бр. 1-2/95.