Право и привреда
отклоне каснији евентуални спорови осигуравача и осигураника, који би се могао позивати на непознавање садржине услова осигурања. Ако на полиси нема констатације да су услови осигурања уручени, сматра се да осигураник није везан условима који му нису познати. Ако констатација о уручењу услова постоји, тада је на осигуранику односно уговарачу осигурања да доказује да му оснгуравач и поред те констатације није уручио услове. Ако успе да докаже да није примио услове осигурања и поред тога што је на полиси констатовано супротно, не могу се применити оне одредбе услова осигурања које ограничавају покриће из осигурања. Закон пошње опште и посебне услове полазећи од тога да општи регулишу заједнжчка питања за неколико сродних врста осигурања, а посебни специфична питања у вези са појединим врстама осигурања. У пракси поготову данас таква подела знатно одступа, тако да услови за поједине врсте осигурања садрже и огапте услове, нпр. Услови за осигурање ствари домаћжнства (д.д. за осигурање „Дунав“, јануар 1992. год.). Томе су много допринеле одредбе о осигурању из Закона о облигационим односима (Глава XXVII чл. 897-965) тако да нема потребе у условима понављати законске текстове. У толико је од веће важности да се на полиси тачно констатује назив услова који се уручују и који чине саставни део уговора. Полиса заједно са условима чине целину, па зато неки састојци полисе могу бити само одредиви уколико су у условима такви састојци детаљније регулисани, као што су обухваћенн ризици, вредност појединих осигураних ствари и слично. У осигурању лица сума осигурања мора бити увек прецизно одређена. Пети став члана 902. ЗОО садржи правило да he у случају неслагања неке одредбе општих или посебних услова и неке одредбе полисе да се примени одредба полисе; а у случају неслагања неке штампане одредбе поЛисе н неке њене рукописне одредбе примениће се ова последња. V Дејство уговора Потписивањем полисе настаје уговор о осигурању и тај тренутак је од значаја за почетак извршења обавеза уговорних страна. Почетак осигурања разликује се на: - формални почетак тј. тренутак закључења уговора; - технички почетактј. тренутак од кога се дугује премија; и - материјални почетак тј. тренутак од кога почиње обавеза осигуравача. Начелно је почетак обавезе осигуравача условљен уплатом премије и не поклапа се са почетком важности уговора. Већ је јасно истакнуто да су у правном односу осигурања уговорне стране узајамно обавезне на престацију. Наспрам главне обавезе уговарача осигурања да плати премију осигурања, налази се главна обавеза осигуравача да плати накнаду штете или осигурану суму, уколико
23
В. Сокал: Правни однос осигурања (стр. 16-25)