Право и привреда

законодавца, да у роковима одређешш усшавним законом усагласи савезне законе са Уставом СРЈ. Анализа досадашње законодавне праксе показује да се поступак усаглашавања савезног законодавства са Уставом СРЈ обавља доста споро. Кључни закону значајнијим грашша права нису донети, односно усаГлашени са Уставом СРЈ. He спорећи при томе чињеницу која се огледа у сложености и обсшу посла који је требало обавити у периоду од доношења Устава до сада и неумањујући значај онога шшо је до сада урађено на усаГлашавању савезног законодавсшва са Уставом СРЈ, у савезном законодавству данас преовлађују савезни закони донеши на основу Усшава СФРЈ, односно закони који садрже решења супрошна Уставу СРЈ. Трајање таквог стања може довести до крупних последица у правном порешку земље. Отклањање раскорака, односно несклада између Успшва СРЈ и савезног законодавства у једном релативно краћем периоду допринело би изГрадњи и функционисању Савезне Републике Југославије као правне државе и државе засноване на владавини права. Напрошив, посшојање сшања у земљи кога карактерише неусклађеност правног система са Уставом, заједно са другим узроцшш озбиљно доводи у питање осшваривање Устава, односно развој друштвених односа у складу са опредељењима Устава. Кључнеречи: Усишв Савезне Републике Југославије, Уставни закон за спровођење Усшава Савезне Републике Југославије, правни сисшем Савезне Републике ЈуГославије, остваривање законодавне надлежносши Савезне Републике ЈуГославије, усаГлашавање савезног законодавства са Уставом СРЈ. 1. Са доношењем Устава Савезне Републике Југославије априла 1992. године отпочела је нова етапа у развоју правног система Југославије. Новн Устав Југославије, за разлику од Устава који му је претходио и који је имао тенденцију да у одређеној мери уреди све кључне односе у друштву, по својој садржини тј. материји коју регулише је израз традиционалних схватања по којима уставну материју првенствено чине организација државне власти и слободе и права грађанина. Тако, Устав СРЈ као основни закон земље, односно „закон над законима“ садржи: основне одредбе о државном и друштвеном уређењу земље; декларацију о слооодама, правима и дужностима човека и грађанина; одредбе о економском уређењу земље; одредбе о надлежности савезне државе; одредбе о организацији, делокругу и раду највиших државних органа Савезне Републике Југославије; и на крају, одредбе о уставности и законитости и поступку промене Устава. Нови Устав Југославије извршио је крупне и дубоке промене у државном и друштвеном уређењу земље, чиме је истовремено измењена и основа читавог правног система Југославије. Тако је Устав СРЈ напустио принципе на којима се заснивао уставни систем Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и

27

Б. Ненадић; Општн освртна усклађивање савезних закона са Уставом Савезне Републике Југославије (стр. 26-40 )