Право и привреда

прокламовао нови модел друштвеног уређења Југославије кога у основи карактеришу следећи принципи, односно начела; а) принцип федерализма, својствен класичним федерацијама; б) начело грађанске, односно народне суверености (по коме је грађанин политички субјект, односно полазиште и темељ система); в) начело поделе власти по хоризонтали на функционалне области, односно уобичајена трипартитна подела (законодавна, извршна и судска власг) и то у облику парламентарног система; г) начело политичког плурализма; д) правна држава и владавина права (везивање органа државне власти за устав и закон и гаранција основних слобода и права грађанина); ђ) својински плурализам и једнака заштита свих облика својине; е) робна привреда, слободно деловање тржишта и тржишна конкуренција; и) слободно деловање привредних субјеката и предузетништво; и.др. Општи осврт на наведене пршшипе, односно начела на којима се заснива уставни систем Југославије показује да она нису нн нова ни непозната, већ су то основна начела на којима се данас темеље савремени системи. пре свега у земљама западне Међутим. оно што треба имати у виду, јесте да ни једно од ових начела „није ни једноставно ни лако оствариво нити се, у савременој епохи, било које од њих остварује Процес остварнвања Устава, у коме се уставне норме трансформишу у друштвене односе је комплексан и дугорочан процес. Тај процес поред политичке, економске, социјалне има и своју врло значајну правну страну. Правнн аспект остваривања Устава je, у ствари, „првн корак“ у његовом остваривању, а обухата изградњу правног система земл>е у оквиру и на основама уставних решења. Највећи број одредаба Устава СРЈ je по свом карактеру такав да се те одредбе по правнлу не могу непосредно применити, већ је зато неопходна одговарајућа законска и друга правна разрада. Другнм речима, усклађивање савезннх закона и других прописа са Уставом, односно изградња правног система Југославије на основама новог Устава са правног становишта је најзначајнија претпоставка за његово остварнвање, односно „спровсфење у животф али н прва претпоставка уогаите у остваривању Устава у целини и у потпуности. Отуда је најсложенијн део посла који предсгоји законодавцу након доношења устава, управо усклађивање закона, других прописа и општих аката са уставом, а у федерацпјама, односно савезнпм државама поред усклађивања савезног законодавства ту је н усклађивање устава и законодавства федералних јединица са савезним уставом и савезним законима.

1. О реафирмацији наведених начела у савременој Југославијн, као и другнм земљама тзв. реалосоцијализма вид. опшнрније Ј.Тркуља, Освајање демократије, Београд, 1993. стр. 17. и Д Р' 2. А.Фира, Уставно право Савезне Републике Југославије, Београд, 1993., стр. 113. и 114.

Право и привреда бр, 1-2/95.