Право и привреда
обавезе које у свом пословању преузме садашње друштвено предузеће, које је ограничено у погледу располагања средствима раније пословне једшшце. 1) - Обавезе матичног предузећа Испуњавање обавеза према трећим лицима није акт располагања, па ова предузећа не би могла да се позивају на одредбе о прибављању сагласности Владе Републике Србије. Јер, та сагласност је потребна када је отуђење или оптерећење одређених средстава раније пословне јединице акт воље органа управљања предузећа. Одговорност за обавезе матичног предузећа зависи од тога да ли се ова предузећа имају сматрати правним следбеницима матичног предузећа. Јер, ако се овде ради о правном следбеништву онда би постојала неограничена солидарна одговорност предузећа за обавезе матичног предузећа. To би даље значило да би ова предузећа могла одмах да оду под стечај због обавеза матичног предузећа. У судској пракси већ је изражен став да ова предузећа не могу бити правни следбеници матичног предузећа. Ово стога што су у оквиру тих предузећа пословала са статусом пословне јединице, без својства правног лица и без права располагања средствима. Она нису настала статусном променом већ су настала на основу посебног прописа, па стога нема континуитета између њих и ранијег предузећа. Због тога повериоци не могу од њих да захтевају измирење потраживања без обзира на то што су та потраживања настала у време када су пословне јединице, од којих су организована ова предузећа, у то време била у саставу матичног предузећа.^ Према томе, по наведеном сгаву ради се о предузећима која су организована по посебном пропису, која раде средствима под посебним режимом, са ограниченим правом управљања, па стога и нису одговорна за обавезе предузећа од чијег дела су организована. Међутим, основано се посгавља питање да ли је прихватљиво да се део имовине предузећа посебно организује и онемогуће повериоци да своја потраживања намирују из те имовине иако су они имали у виду целокупну имовину предузећа када су улазили у пословни однос из кога је. настало то њихово потраживање. Могла би да буде и ситуација да је знатан део имовине био у оквиру пословне јединице. Ступањем на снагу Закона о предузећима престала је бојазан већег улагања у пословне јединице ван седишта предузећа с обзиром да делови предузећа не могу више да одлучују о располагању средствима којима раде. У том случају не само да повериоци не могу у целини да се намире већ н матично предузеће може да иде под стечај због инсолвентности. Стога и питање да ли неко може да преузме само средства без икаквих обавеза у вези са тим средствима. 4. Пресуда Вишег привредног суда у Београду, ГГж. 9852/92 од 18.1.1993.
68
Право и привреда бр. 1-2/95.