Право и привреда

Када се има у виду коначна последица да је део пмовнне предузећа организо ван у посебно предузеће, онда се заиста може закључити да је дошло до статусне промене матичног предузећа. Али, ова статусна промена се разликује од статусне промене поделе предузећа. Јер, код статусне промене поделе предузећа на два или вшпе нових предузећа увек престаје као правни субјекат предузеће које врпш ову статусну промену. Значи, не само да немамо одлуку органа управљања предузећа да се изврши наведена статусна промена, већ немамо ни престанак матичног предузећа. Оно и даље постоји у отцепљеној републици. Сем тога, код статусне промене поделе предузећа новонастала предузећа уговором регулишу своје односе у вези са расподелом средстава, права и Независно од тога што Закон о предузећима не утврђује критеријуме на основу којих се врши расподела имовине ранијег предузећа које је престало услед статусне промене поделе, разуме се да између новонасталих предузећа мора да се изврши распоређивање свих обавеза предузећа од чијих делова су организована. Уосталом, то је ствар тих предузећа а повериоци су заштићени на тај начин што је утврђена њихова неограничена солидарна одговорност. Значи, право је повериоца да намирење свог потраживања захтева од било ког предузећа насталог статусном променом поделе, и то у целини, без обзира на то како су ова предузећа између себе поделила обавезе раннјег предузећа. Предузеће које је измирило обавезу према одређеном повериоцу по основу своје солидарне одговорности, има право пуног регреса према предузећу на које је та обавеза распоређена на основу закљученог уговора или на основу судске одлуке. Тиме не настају трајне негативне последице на предузеће које је измирило обавезе другог предузећа. Долази само до захватања средстава тог предузећа за одређено време, што може да изазове негативне последице, али те последице нису трајног карактера. Али, ако би се прихватило да су предузећа настала од пословних јединица правни следбеници матичних предузећа, онда она не би била у могућности да се регресирају од тог предузећа. To би даље значило да би ова предузећа могла одмах и да престану са радом због отварања поступка стечаја. У томе је и разлика између овог организовања предузећа и статусне промене поделе која се врши на основу одлуке органа управљања предузећа. Повериоци матичног предузећа могу да буду само из СР Југославије и да због њихових потраживања постане инсолвентно предузеће организовано од пословне јединице. У том случају поставља се питање сврхе организовања овог предузећа ако оно може одмах да престане због отварања стечајног поступка. С друге стране, организовање предузећа на основу Уредбе,разликује се и од ситуације када предузеће оснива два или више предузећа поделом дела своје имовине. Јер, у том случају се успоставља власнички однос према тим предузећима и њима управља на основу уложеног капитала.^

5. Члан 187/а ст. 3 Закона о предузећима 6. Члан 145/6 став 1. Закона о предузећима.

69

Б. Марјановић: Статус предузећа - организованог од дела предузећа на основу посебних прописа - (стр. 65-75)