Право и привреда

тне берзе на другачијн начин од Уредбе. Све то изазива потребу да наши постојећи берзанскоправни субјекти (берзе, берзанска предузећа, Комисија за хартије од вредности ~..) ускладе своје акте, организацију и пословање са новим законом. Ради лакшег разумевања „духа“ новог закона, потребно је његово ближе теоријско објашњење. Структура закона Закон о берзама од 1994. годиче се састоји из шест делова: I. Основне одредбе, 11.. Оснивање и пословање берзе, Ш. Берзански посредници, IV. Удружење берзи и берзанских посредннка, V. Казнене одредбе и VI. Прелазне и завршне одредбе. Закон има укупно 115. чланова. Његов други део не регулише само оснивање и пословање берзи, већ и њихову имовину, органе, чланове, учеснике, ннформисање, контролу и престанак. Логично правни начин регулисања берзанске материје налагао је законодавцу да најпре у Закону регулише берзанске посреднике, па тек онда берзе, јер је њихово постојање предуслов оснивања и успешног пословања берзи. Тиме би се допринело лакшем разумевању берзанскоправне материје. Терминологија Очигледно је настојање законописца да Закон напише на што једноставнији и језички разумљивији начин. Упркос томе, на неким месгима је упторебљена правно недоговарајућа, па и нејасна терминологија. Поједини од употребљених израза нису познати у нашем праву, док су поједини од њих преузети из сграних језика, тако да су неразумљиви нашем човеку. Прво, сам назив закона, „Закон о берзама, берзанском пословању и берзанским посредницима“, је предугачак. Имајући у виду предмет регулисања овог закона, довољно би било да се он назвао „Закон о берзама“. Такав једноставан назив подразумева да се њиме регулишу не само берзе, већ и питања која су непосредно везана за њих (тј. берзанско пословање и берзански посредници). У пракси га, иначе, неће нико ословљавати правим називом, већ he га сви скраћено називати Закон о берзама или Берзански закон. Идући логиком дугачког назива, требало би и да се Закон о предузећима назове Закон о предузећима, другим привредним субјектима и њиховом пословању, што ником од озбиљних правника не пада на памет. Други правно неодговарајући израз је „тржипши материјал“ (нпр. чл. 2. ст. 1. Закона), којим се желе да означе све ствари које могу да се нађу у .берзанском промету (котацији). Такав израз за предмет уговора о продаји не познаје наше облигационо право. Зато је било много багве да се, у циљу веће правне разумљивости, употребио израз „предмети берзанске трговине“ или „берзански прсдмети".

Н. Јовановић: Теоријско објашњење закона о берзама од 1994. године (стр. 76-94) 77