Право и привреда

Трећн правно нетачан израз је „акцепт“ (чл. 3. ст. 2. тач.l. Закона). Њиме се жели да означи једна врста „тржишног материјала“ у берзанском промету, тачније једна врста менице. Наше право не познаје „акцепт" као хартију од вредности. Закон о меници од 1946. године познаје само акцепт као клаузулу уписану на лиду мениде, попреко меничног слога, којом трасат (акцептант) прихвата трасантов налог за исплату меничне своте ремитенту. Отуда је требало да се уместо тог израза употреби израз „меница“. или „акцептирана меница“, ако се желело да се нагласи да меница мора да буде акцептирана да би била мримљена у котацију. Четврто, правно је нејасан и израз „трансакцијаф који се на више места помиње у Закону са различитим значењима (нпр. чл. 10, ст. 5, чл. 21, ст. 1. тач. 6, ...). To је страни израз, који у енглеском и француском језику има тачно одређено значење. Он се најчешће употребљава да би се означило извршење берзанских послова путем преноса ефеката, робе или новца са рачуна једног берзанског члана на рачун другог. Он се, осим тога, често користи и за означавање самог берзанског посла, уручење ефеката или робе купцу, или исплату цене продавцу. У нашем праву израз „трансакција" ншпта не значи. Чини се да га је наш законописац користио онда када није био сигуран који други израз домаћег језика да употреби. Зато је уместо тог израза требало да се користе, на одговарајућлм местима, изрази „берзански лосао“, „извршење берзанског посла“, „пренос хартија“, „исплата дене“, „обрачун потраживања из берзанских послова'* или неки други нама разумљивији нзраз. Пето, израз „учесници на берзи" не одговара ономе што се њиме у Закону жели да означи (чл. 43-62). Језичко значење речн „учесник“ упућује на лице које учествује у вршењу неког лосла. Тај посао у берзи би требало да буде котација (трговина). Закон, међутим, у учеснике убраја поред лида која учествују у берзанској трговшш (брокери берзе и брокери чланова берзе) и лица која не смеју да у њој учествују, као што су берзански контролори, или која немају право да у њој учествују, као што су посетиоци. Отуда се тај израз појављује као преузак. Законогшсац је могао да уместо тог израза употребн израз „берзански службеници“, за физичка лица која, као службеницд берзе или њених чланова, обављају или кошролшду берзанску трговину, а да посетиоце издвоји у посебну врсту берзанских субјеката. Шесто, нама су неразумљиви и изрази англосаксонског права, као што су „брокер“, „брокерски начин илн„дилерскн начин пословања“ (чл. 3. ст. 2. тач.7. чл. 43-50, чл. 76,81.84... Закона о берзама). Англосаксонски правници брокером сматрају свако лице које врши берзанске послове за туђ рачун, без обздра да ли их врши у своје име или у туђе име. Зато је он или заступнмк или комнсионар нашег права, те су ти изразн требали да буду н употребљенн у Закону. Дилерски начин пословања постоји онда када једно лице (днлер) купује ефекте или робу јефтиније од једних, да б» их другима продао скупл>е. To је, у ствари. вршење трговнне или препродаје у нашем праву, те је требало да се употребе изрази „трговина“, „препродаја“, „трговац" или „препродавац“.

78

Право и привреда бр. 1-2/95.