Право и привреда

Најзад, Закон употребљава пзраз „берзански посреднпк" за правна лица која су се регистровала за берзанску трговину или посредовање (чл.3,37. и 74). Како је тај израз внше уговорне, него статусноправне прнроде, те како Закон дозвољава само акционарским друштвима да се баве берзанском трговином и посредовањем (искључујући физичка лица), погодније би било да се употребио статусноправни израз „берзанско друштво“, „берзанска компанија“ илп „берзанско предузеће“. Тиме би се Закон о берзама више ускладио са Предлогом новог Закона о предузећима, чије се доношење ускоро очекује. Берзански системи у свету и иаш систем С обзнром на самосталност берзи у односу на државу у упоредном праву постоје три система берзи. Први је снстем самосталних берзи. У њему берзе имају положај самосталних удружења њихових чланова (дилера и брокера). To значи да берзијанци (тј. данас берзанска друштва) самостално оснивају берзе, улажући у њих сопствени капитал. Берзе су самосталне у свом пословању, у коме могу да учествују само чланови, а остали субјекти само преко чланова. Чланови могу да буду како правна, тако и физичка лида. Физичка лица ? међутим, често могу да послују у берзи само у оквиру берзанских компанија. Искључиво право управљања берзом имају чланови, те држава нема утицај на њено управљање, осим када се и сама појављује као један од чланова. Држава задржава само право строге контроле пословања берзи и берзијанаца. Она ту предузима оштре мере према њима, ради спречавања или отклањања већих поремећаја на берзанским тржиштима. Овај систем је углавном заступљен у англосаксонским земљама (Велика Британија, САД, Канада, Аустралија...), те се зове и англосаксонски систем. Највеће берзе у свету су уређене по овом систему (Њујоршка ефектна берза, Лондонска, Сингапурпжа, Хон-коншка...). Због своје супериорности у односу на друга два система, овај систем се све више тттири у свету. Други је систем полусамосталних берзи. Он је настао у Немачкој, те се зато зове и немачки или германски систем. Био је примењен у берзанском праву Краљевине Србије и касније у Краљевини СХС, те Краљевини Југославији. У њему, поред чланова, у берзама постоје и професионални берзански посредници (маклери). Међу њима су најважннји званични посредннци (курсмаклерн), које поставља и смењује надлежни државни орган. Они су државни службеници, који су једини овлашћени да посредују у званичној берзанској котацији између чланова. Чланови могу да буду само банке и друге финансијске организацнје. Берза се оснива одлуком надлежног државног органа, а поступак оснивања спроводи привредна комора на иницијативу заинтересованих оснивача (банака). У свим органима берзи, поред представника чланова, учествују и предсгавници државе, тако да она има снажан утицај и на њихово управљање. контролу бер-

Н. Јовановић: Теоријско објашњење закона о берзама од 1994. године (стр. 76-94) 79