Право и привреда
занског пословања држава спроводи преко свог комесара у свакој берзи, који присуствује берзанским састанцима и учествује у утврђивању курсева. Трећи систем је систем несамосталних берзи. У њему берзе имају положај јавних тржишта, на која има слободан приступ свако пословно способно лице ради куповине или продаје ефеката или робе. Међутим, то лице (посетилац) може да тргује предметима котације само преко професионалних берзанских посредника (агената, друштава), који имају искључиво право да посредују у берзанском промету (монопол посредовања). Тн посредници имају статус државних службеника, те не смеју да за свој рачун тргују ефектима, нити да се баве било каквом другом привредном делатношћу. Берзе се оснивају и укидају одлуком надлежног државног органа и немају својство правног лица. Њима управљају посебни берзански органи, на чији рад одлучујући утицај врши држава преко својих представника у њима. Зато се каже да ове берзе имају статус државних служби. Највише су примењене у романским земљама (Италија. Фракцуска...). те се и систем често назива романским системом. Наш законодавац се није определио ни за један од описаних система у чистом виду. Начелно он је Законом од 1994. године прихватио германски систем, са бројнимм примесама англосаксонског система. По систему оснивања. берзанског посредовања, комесару, контроли над променом аката берзе, њеним статусним променама и над именовањем директора, наш сисгем је сличан немачком. Међутим, по врстама субјеката који могу да буду чланови берзе, по њиховој самосгалности у управљању берзом и по начину њиховог пословања наш систем се приближава англосаксонском систему. Усвајање мешовитог сисгема у Закону подсећа на правно експериментисање привредом у време Закона о удруженом раду, што је дало лоше резултате. Појам н врсте берзи Закон о берзама не дефинише берзе. Он само одређује да се њиме „уређујс оснивање и пословање берзи н берзанских посредника" (чл.l.). Ипак, систематским тумачењем се долази до закључка да су берзе, по њему, непрофитна акционарска друштва, која се баве организовањем трговпне предметима које су примиле у свој промет (котацију). Према врсти предмета берзанске трговине Закон прави разлнку између робних и финансијских берзи (чл. 6, ст. 1). На робним берзама се тргује робом и „финансијским дериватима“ (чл. а на финансијским, хартнјама од вредности, девизама, племенитим металима, „жнралним новцем‘‘ и финанснјским
2. „Финансијски дериват“ је још један страни израз који не одговара духу нашег језнка. Финансијски деривати су, у стварн, закључени. а неизвршени преносивн рочни берзански послови, који могу да се купују или продају до тренутка своје доспелостн. Практнчно. купују се и продају на берзи закључнице по тим пословима, тако да би бољи израз био „рочне закључнице“ или „изведене хартије“.
80
Право и привреда бр. 1-2/95.