Право и привреда

дериватима (чл. 52). Правни значај разликовања ових врсти берзи је у томе што Закон одређује јасно који су ти органи. Поред тога, често се разликују берзанска правила о трговини робом и трговини ефектима. Према разноврсности предмета берзанске трговине Закон разликује специјализоване и мешовите (опште) берзе. Ако се на берзи тргује само једном врстом предмета (нпр. само пољопривредним производима), онда је она специјализована. Ако се на њој тргује са вшие врста предмета, онда је она мешовита (чл. 6. ст. 2). Зато мешовита берза постоји како онда кад се у њој тргује робом и ефектима, тако и онда кад се у њој тргује различитим врстама робе (мешовита робна берза) или ефеката (мешовита финансијска берза). Закон само захтева да у мешовитој берзи постоје организациони целови за трговину сваком врстом предмета. Ти делови немају својство правног лица (чл. 6. ст. 3.). Најзад, Закон разликује две врсте финансијских берзи (чл. 18. ст. 2. и 3.). На једнима се тргује „жиралннм новцем, меницом, чеком, девизама, краткорочним хартијама од вредности, златом и другим племенитим металима“. Оне могу да се условно назову валутним, девизним или новчаним берзама. Дозволу за њихов рад издаје Народне банка Југославије. Друга врста финансијских берзи су оне у којима се тргује „капиталом, акцијама, дугорочним хартијама од вредности и финансијским дериватима". Дозволу за њихов рад издаје „савезни орган односно организација надлежна за организовање тржишта хартија од вредности. Ове берзе могу условно да се назову ефектним берзама. Предмети берзапске трговине Закон о берзама одређује да се на берзи тргује „жиралним новцем, меницом, чеком, акдијама и другим хартијама од вредности, девизама, капиталом, златом и другим племенитим металима, робом и финансијским дериватима" (чл. 2. ст. 1). Све ове разноврсне предмете берзанског промета Закон назива „тржишним материјалом“. У свету, иначе, постоје два система законског регулисања берзи, с обзиром на предмете њихове котације. У германским земљама је уобичајено да се једним законом регулшпу како робне, тако и финансијске Тај систем је усвојен и у нашем закону. У англосаксонским земљама је уобичајено да се берзански промет хартија од вредности и робе регулишу одвојеним законима.^ „Тржишним материјалом“ се, по Закону, може да тргује на берзи, када се ради о „берзанској трговини“, и ван берзе, када се ради о „ванберзанској трговини". Ванберзанска трговина може да буде регулисана, када се одвија по

3. Закон о берзама Немачке од 1908.Г. и Закон о јавним берзама Краљевине Србије од 1886.Г, 4, Закон о трговини ефектима од 1934.Г. у САД, Закон о финансијским услугама Велике Британије од 1986. г., Закон о трговини вредносним папирима Словеније од 1994.Г. и Закон о трговини ефектима и о инвестиционим фондовима Пољске од 1991. г.

Н. Јовановић: Теоријско објашњење закона о берзама од 1994. године (стр. 76-94) 81