Право и привреда

берзанским правилима, и слободна, када се врши независно од берзанских правила (чл. 4,56. и 57). Наше берзе су релативно самосталне у одређивању предмета своје котације. Најпре, оснивачи морају да у оснивачком уговору одреде „предмет пословања берзе“ коју намеравају да оснују. To значи да они треба да начелно одреде којим „тржипшим материјалом“ ће се трговати у берзи, ако она буде основана. Исто то треба да учини и скупшптина берзе у статуту. најзад. правилима берзе мора да се детаљно уреди „којим тржишним материјалом и под којим условима се тргује на берзи“ (чл. 11. ст. 1. тач.6, чл. 16. ст. 1, чл. 20. ст. 1. тач. 2. и чл. 21. ст. 1. тач. 3) Све то мора да буде објављено у „Службеном листу СРТ' и на начин предвиђен статутом берзе, те утшсано у судски регистар (чл. 20. ст. 2 и 21. ст. 2.). Самосталност наших берзи у одређивању предмета своје котације је ограничена начелним овлашћењем државе, да даје дозволе за оснивање и за рад берзи, те сагласност на сваку измену њихових оснивачких уговора, статута и правила (чл. 12,18, и 24.). Пошто је предмет пословања берзе битан елемент свнх тих аката, сигурно је да ће надлежни државни орган да обрати пажњу и на њега при издавању поменутих дозвола и сагласности. На цитирану норму Закона од 1994. г. о врстама предмета берзанске трговине може да се истакне неколико примедби (чл. 2. ст. 1). Најпре, њом се одређује да је жиралии новац предмет берзанске трговине. Под жиралним новцем се, у Закону, „подразумевају слободна средства на жирорачуну које се користе за трговину на берзи или ван берзе“ (чл. 2. ст. 2.). Ту се вероватно мисли на домаћи новац (динар), који се налази на рачушша правних лица код Службе за платни промет. Међутим, у праву се новац сматра средством за плаћање (тј. средством трговине), а не предметом трговине. Правно гледано, он не може да се купује и продаје. иако је то, економски гледано. могуће. У праву новац само може да се позајмљује, по основу уговора о зајму или кредиту. Осим тога, берзе у свету обично не организују посредовање у новчаном кредитнрању. To се обнчно врши у непосредним међубанкарскнм односима. Даље, у цитираној одредби се помиње капитал, као посебан предмет берзанске трговине, поред акцнја, меница, чекова и других хартија од вредности. У берзанском праву капитал као посебан предмет трговине. различит од хартија од вредности, уопште не постоји. Хартије од вредности у праву симболвшу уложени капитал, те је зато непотребно да се он истиче као посебан предмет берзанске трговине. Поготово је збуњујућа норма Закона којом се одређује да се под каппталом подразумевају „новчана средства чија је потрошња одложена на рок дужи од једне године и којим се тргује на берзи или ван берзе“ (чл. 2. ст. 3). Правно гледано, то могу да буду само хартмје од вредности, и то само средњорочне или дугорочне хартије (нпр. обвезниде, цертификати ...). Ипак, могло би да се протумачи да Закон под капиталом сматра и штедне улоге илп депозите орочене преко годину дана. Такав закључак би био погрешан, јер се на основу депозита издаје депоненту цертификат, обвезница, запис или друга исправа, која мора да

82

Право и привреда бр. 1-2/95.