Право и привреда

буде преносива, да би могло њом да се тргује на берзи. Отуда је такав капитал обухваћен изразом хартија од вредности. Штедна књижица која се издаје штднши на основу штедног улога, је легитимациони папир, а он никако не може да се котира у берзи. Закон у „тржишни материјал" убраја и менице и чекове. Тачно је да се менице н чекови могу да купују и продају (тј. есконтују). Мсђутим, није уобичајено да се то врши у берзи, већ у непосредним међубанкарским односима. Меницама и чековима се, ипак, често тргује у девнзним берзама. Они, међутим, тада гласе на страну валуту п називају се девнзама. Најзад, Закон забрањује берзанским посредницима да рекламирају предмете слободне ванберзанске трговине (чл. 91). Такву забрану не садржи за предмете берзанске трговине и регулисане ванберзанске трговине. Да ли то значи да берзански посредници смеју да рекламирају предмете који нису обухваћени забраном?У свету је берзанским моралом строго забрањено да берзански посредниди рекламирају себе, као и све предмете (ефекте или робу) у чијој трговини посредују, у или ван берзе. Правпи положај берзе Наше берзе имају статус правног лида, кога стичу уписом оснивања у судски регистар (чл. 22. Закона о берзама), Исти положај берзама признаје англосаксонско и германско право. Романска права (нпр. француско и италијанско) им тај положај не признају, али зато дају својство правних лица органима који њима управљају (нпр. Савет ефектних берзи у Француској) или удружењима берзанских агената. Правна способност наших берзи је, међутим, Законом битно ограничена. Наше берзе су дужне да од органа који им је издао дозволу за рад „затраже сагласност” на одлуку о именовању директора, измену уговора о оснивању, статута и правила берзе, те одлуку о својим статусним променама (чл. 24. ст. 1). Надлежнн орган је дужан да одлучи о захтеву у року од 30 дана од дана његовог пријема (чл. 24. ст. 2). Пошто се ради о савезном органу одн. организацији, његово решење би требало да буде коначно, иако Закон то изричито не предввфа. У овом питању Закон не предвиђа изричито дискреционо овлашћење за надлежни орган, те би требало да се сматра да он нема право да одбије сагласност зато што сматра да је одлука берзе нецелисходна. Пословна способност наших берзи Законом није ограничена. Као и остала правна лица, оне могу да закључују уговоре у правном промету у границама своје делатности (нпр. уговор о куповини или закупу пословне зграде, опреме и сл.). Берзе би чак могле да оснивају компаније, које су им потребне за обављање своје делатносги (нпр. клириншку кућу, слично Њујоршкој ефектној берзи). Међутим, берзама је требало да се Законом изричито ограничи право да оснивају нове берзе или да, као

Н. Јовановић: Теоријско објашњење закона о берзама од 1994. године (стр. 76-94) 83