Право и привреда
посредничке агенције, посредују у свом промету, конкуришући својим члановима.^ Организациони облик Закон о. берзама одређује да берза има облик акдионарског друштва (чл. 7). Данас је то претежан организациони облик берзи у свету. Знатно је ређи облик удружење чланова (углавном у англосаксонским земљама) илн државне установе (службе, углавном у романским земљама). У берзама с обликом акдионарских друштава, капитал је подељен на акције између акционара. Међутим, за разлику од правих акционарских друштава, где је пренос акција начелно слободан, у берзама је он битно ограничен, јер берзанско право настоји да обезбеди контролу над њиховим персоналним саставом. Тако, Закон о берзама од 1994. г. одређује да акције берзе могу да гласе само на име (чл. 28. ст. 1). Тиме им је пренос отежан у односу на хартије по наредби или на доносиоца. Циљ је да се отежа приступ берзанском тржишту непозваним субјектима. Док је пренос акција берзе на друге акционаре слободан, њихов пренос на трећа лица (неакционаре) је условљен сагласношћу најмање две трећпне акцио нара (чл. 28. ст. 1). Акције могу да се преносе само на она лида која по закону могу да буду оснивачи берзе. (чл. 28. ст. 1. Закона, у вези са чл. 8. и 9). Огшсани режим преноса акција у наптим берзама садржи три грешке. Прва грешка се тиче само финансијских берзи, јер Закон за њих предвиђа ужи круг оснивача од круга чланова. Док оснивачи могу да буду само банке, Поштанска штедионица, осигуравајућа друштва и државадстгле чланови финансијских берзи могу да буду и берзански посредницн (чл. 8. и 37. Закона). У робним берзама оснивачи и чланови могу да буду сва правна лица регистрована за промет робе која се у њој котира (чл. 9. 37. и 73. Закона). Како само акционари имају право да управљају берзом, то значи да у финансијскнм берзама берзанскн посредници, као најважнија врста чланова, немају право да учесгвују у њиховом управљању, јер по Закону не могу никако да посгану акционари. To је врло неспретно решење, које ће битно отежати развој берзанског пословања код нас. Друга грешка се тиче претеране строгости двотрећинске сагласности акционара берзе за пренос акција берзе на треће лице. To значи да he скупштина берзе морати да се сасгаје сваки час само због тог питања, или ће се преноси акција одлагати све до њеног заседања. У оба случаја може да дође до парализе управљ>ања и рада берзе, због опструкције незадовољних акционара. Зато је било много боље да је Закон овластио управни одбор берзе на давање сагласности за пренос Трећа грешка се тнче слободног преноса
5. Вид.чл. 63. ст, Пољског закона. 6. Цитирана норма Закона о двотрећинској сагласности акционара би можда могла да се тумачи и на други начин, у циљу превазилажења, поменутих тешкоћа. Могла би да се тумачи и тако да две трећине свих акционара берзе могу да донесу одлуку, којом овлашћују њен управни одбор или други орган на давање сагласности за пренос акцнја на треће лице које, испуњава услове да постане њен акцнонар.
84
Право и привреда бр. 1-2/95.