Први акорди : песме

24

Дозволи краљице, та рад тебе живим ја Дај ми поглед, макар глуме неке; Нек ми бар последње ноћи засја: (Срећа, крај руке ти беле и меке.

Краљица:

— Добро, мој јобе лепи, вечерас Доћићу ти у колибу тамо;

У простом оделу — скинућу украс, Ал' дај ми реч поштену само:

Да ћеш ћутат џелату кад ступиш; Дочекати смрцу — непустивши речи; Љубав ћеш ми смрћу да откупиш,

Како си реко, а сад се крећи.

ж

Зашло је сунце — настало дивно вече У колиби весео скори леш, већ чека;

И краљица стиже — како му обрече: Обучена просто са зделицом млека

Рад првог пољупца млеко се проли; Краљичине руке безумно љубљаше роб; Па затим лице — за живот не моли;

У заносу бурном не види гроб.

Краљица, ко никад до сад:

Зори страсно прсте у кудраву косу; „Поклањам ти робе твој живот млад,“ Протепо, па бисер сузу просо.