Први акорди : песме
24
Дозволи краљице, та рад тебе живим ја Дај ми поглед, макар глуме неке; Нек ми бар последње ноћи засја: (Срећа, крај руке ти беле и меке.
Краљица:
— Добро, мој јобе лепи, вечерас Доћићу ти у колибу тамо;
У простом оделу — скинућу украс, Ал' дај ми реч поштену само:
Да ћеш ћутат џелату кад ступиш; Дочекати смрцу — непустивши речи; Љубав ћеш ми смрћу да откупиш,
Како си реко, а сад се крећи.
ж
Зашло је сунце — настало дивно вече У колиби весео скори леш, већ чека;
И краљица стиже — како му обрече: Обучена просто са зделицом млека
Рад првог пољупца млеко се проли; Краљичине руке безумно љубљаше роб; Па затим лице — за живот не моли;
У заносу бурном не види гроб.
Краљица, ко никад до сад:
Зори страсно прсте у кудраву косу; „Поклањам ти робе твој живот млад,“ Протепо, па бисер сузу просо.