Први акорди : песме

26

И кад ће ми лице твоје, Пред очима заблистат сјајом: Звезде, кад пушта чедо своје: Зору са птица грајом 2

У тишини ове ноћи

И лишће уморно не шушти више; Само мени неда поћи

Спават срце што уздише.

Крај.

И љубав наша Свену онај цветић, Већ дође до краја; Који је тек цвато; Мене боли мучи, _ Заборавит морам;

Јер нестаје раја (Дал ћу моћи2) злато. Мојих мисли: С којим је живот

кад о теби сневам; Позлаћен ми био; Када с тобом идем И сваки ми час

И када ти певам. Живота беше мио.

И љубав наша Већ дође до краја; Нестаје мисли Мојих ми раја.

Мом добром Аци! (јанковићу).

Исто ко данас сванула је с весељем зора, Пре седам година, кад се роди сред птичијег збора-