Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

ср

вантском трговином европски запад са азијским истоком спајаху и на томе путу, а у својој улози главне увозне и извозне тачке балканскога тропоља, процветао је био тада и наш Дубровник, који је свога сина и грађанина Котруљића првом идејом о прекој потреби једне научне студије о трговини запојио. После Амалфија и Пизе дођоше Ђенова и Млеци, а под сјајем млетачке културе заблистао је и малени Дубровник својом великом трговинском и културном улогом на Балкану. Котруљићев спис пада башу време, када је у другој половини 15. столећа трговински и културни процват италијанских трговачких република достигао био врхунац свој. Са падом Цариграда (1453. г.) грчки бегунци (који у Дубровнику прво уточиште налажаху) оживеше на западу дух класичкога света, којим је скров запојен био и цео овај спис Котруљићев, довршен и за штампу припремљен само пет година доцније (1458. г.. Међу

тим на измаку 15. века — открићем Америке (1492. г.) и морскога пута у Индију (1497. г.) — већ се по-

чело било преносити ово културно тежиште светске поморске трговине из Италије на запад Европе, прво у Шпанију и Португалију, отуд после у Француску и Холандију, да најзад у облику светске трговинске поморске превласти пређе на Инглеску. У то време Дубровник се већ увелике отео био испод млетачке власти и издизао у балканској трговини, као супар, на који ови с тога увек суревњиво и погледаху. У исти мах Дубровник се тада налазио био још и на врло важноме националном прелому, губећи све то више свој дотадашњи латински ка-

ник Млетака

' Кадгод би дубровачки поклисари у Млецима говорили: „наша република“, млечићи би пм на то одговарали: „не — ваш град!“ не хотећи ишкако признавати Фактичку државну самосталност дубровачке републике.