Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

13

Турака створити уверење, да им је Дубровник за њихову владавину на Балкану трговачки потребан и Финансијски користан. Својим згодним положајем и словенским народним карактером (језик српски отварао му је словенска и турска врата на Балкану нарочито кад у 16. веку српски језик у Турској преовлада), Дубровник је природно постао главна извозна, и увозна тачка за сву унутрашњост Балкана, и у тој улови његовој Млеци наравно гледаху у њему својега супарника, кога срећом не могоше и не успеше

»

никад подјармити, нити пак сасвим потиснути.“ Своје прве трговинске уговоре Дубровник закључује с једне стране са најближим му српским земљама, без којих, по признању самога сената, Дубровник уопште не би ни могао опстати, а с друге опет са италијанским трговачким градовима: апулским: Бари (1201. г.ј и Барлетом а нарочито Јакином (Анконом) као главном тачком на суседној италијанској обали, па Фермоми

1 Већ на првоме свом сусрету са Турцима Дубровчани нуде већ 1859. тод. Оркану трговинску погодбу и године 1365. закључују се Оркановим наследником Муратом [. први трговински уговор једне хришћанске државе са Турцима, осигуравајући себи за 500 дуката годишњега данка слободу свога трговања. Овај данак растао је после са растењем турске освајачке моћи: 1442—8. под Муратом П. попео се са знатно проширеним повластицама (нарочито посредовањем парице Маре) на 1000, па на 1500—10.000 и најзад чак и на 12.500 и 15.000 дуката (плаћаху поред харача још и 20/, царине од продате робе).

2 Да нахуде Дубровнику, Млеци установише г. 1592. у Опљету слободно џристаниште за српске земље (нарочито за Босну), а у Драчу опет за Арбанију. В. о томе у Д-р П. Матковића: „Тртовински одношији између Дубровника и Средње Италије“ као део П. њетових „Прилога к тртовачкополитичкој историји републике дубровачке“ у „Раду југосл. Акад. књ. ХО стр. 48.

з Таквим разлогом бране дубровачки поклисари у Будиму свој закључени трговински уговор са Турском. Д-р Лујо Кнез Војновић: „Дубровник и османско царство“. 1. Београд, 1898. Отр. 32. — Ивелијо међу тим прича по Пореиротениту, како су свој први трговински уговор Дубровчани закључили били са „Павлимиром, господарем Захумља“ (соп Ра тито ретстре деПа Хасшилја). Јово, Отр. 8.