Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

10:

лећа југословенски грађански трговачки живаљ овладао био Дубровником. Нове досељене угледне и богате трговачке породице „словинске“ уђоше понајлак у састав племства дубровачкога а њима се услед турске најезде тако званом агрегацијом (аПа пођша 4! Кагцва) придружише и многе потоње добегле српске властеоске породице. (Ово издизање грађанских породица у властеоски сталеж примењено је доцније у највећој мери после великога земљотреса у години 1667.). | Дубровник је свој велики трговачки дух с успехом унео био и у сву своју политику државнога одржања. Он је врло вешто умео се наћи и у најтежим политичким невољама. За времена је предвиђао опасности које му прете, и сузбијао их својим трговинским уговорима, искупљујући слободу свога града и своје трговине богатим данцима и даровима. Као веран син римске цркве уживао је вазда моћну заштиту папске столице а помоћу и преко ње онда и тада моћне католичке Шпаније (са којом 1494. год. закључује свој чувени трговински уговор); од суревњивости Млетака бранио се успешно угарском (чувеним Вишеградским уговором од г. 1858. и турском заштитом, а од неодољиве поплаве османлијске успешно се и сасвим одбранио, умејући вешто у самих

свесци „дасака пмшераторске Академије Наука“. Љ 8. Стр. 65. А ну Д-р Фрање Рачкога: „Рукописи тичући се јужно-словинске товјести у аркивил вредње п долње Италије“, у „Кад“-у Јутоса. Академије, књ. ХУШ. Отр. 205—9258. — павод па стр. 236.).

Из даљих исипса проф. Јпречека наводимо још:

„1481. 5. Мај, Сопз. |Кос. закључено писати: Јасобо аг Сода, ст тозвко рто тттораопе гтасфатит АриПее“: п

1482. 8. Коу. бопз. Кос. Јасобиз де Софи! са 4000 дуката послан краљу Оптисмунду. В. о томе послу п у: Стебаећ еБ ЛћаПогу, рОотаћакиша. тејанолша гетриђи сасе Касизапав сша теспо Нипеалае, Видаревзе, АКаАепма, 1887. стр. 378.),<