Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

11 мала у политичким пословима дубровачке републике,“ најјасније се види, колико је већ на прагу 15. сто-

Шроф. Јиречек, који је пмао доброту ставити нам ове своје податке на расположење, пише нам у своме пријатељском писму: „По мојим пспи-

сима из архива дубровачкога ово би била генеалогија за ХУ. вијек:

у аеељетиеииекај Јасођиз = Јаха Че Софтиа, Јоћаппез, Масојаца.

с. 1417—1433. с. 1432—1444. Вепедећ о де Соба | === с. 1441—1468. Саисћо, Матт, Апдгеаз т прије 1479. Јоатш5

Че Собттећо (Тезђатеп!. 1479.)

Хауко, Ребат, Оушко

1488, 21. Кеђт. Оопз. Вос. закључује, да кнез и вијеће позову 24 зе Ретшт де Ргодапећо, Јасођит еђ Јоћатпет фуаћтез Че Собгца]! (дакле Јакова и Јована браћу Котруљиће);

1441. 1. Пес. лађа (отарата) Јоатиз ае Согтидћо, та СОијо Татетћ астевза а сајва уосађа Вмђеа утсесотиа Батдетце 66 Фергедава, пљачка, отета у цијени 200 дуката. Шатепђа де Тола 1444—5. 1. 155. Арх. дубр.)“.

У истој архивској књизи тужаба (Талаепфа) забележена је под 11. Септембра, 1549. и једна тужба приватне природе де „Гозерћо Раеђо ав Согидћ, (Из забелажака проф. П. Поповића).

' Блатодарећи овим исписима проф. Јиречека, у стању смо навести ово неколико архивских података о политичким мисијама оца Бенкова Јакова или Јакше Котруљића:

„1417. 24. таатфи, Сопзшша Котавогша (сенат дубровачки) решава: да однесе трибут за четири године краљу угарскоме, изабран „Отпиз аде рорило“: Јавођих, пли Јага де СОотидћо“;

1499. 8. Осб. бопз. Кор. одлучено: „де е степдо фгев пођ Џез обстајев, аш ехаттате еђ удете Чеђеаоб рмлуПесиши сопвијафиз, пизеши рег Јасобит де Собгид!, 51 ез6 та ђопа Еогта, еђ Еогшате гезропаопеш Фапдаш тра! Јасођо ве ем зш8. 8. Октобра одобрено писмо Јасобо де Сото (не каже се ништа о садржају)“.

Међу тим ствар овог исписа проф. Јиречека тиче све на сву прилику мисије Јакшине код краљице Јованке П. Напољске, која је и потоњим посредовањем сина му Бенка Котруљића дубровачкој републици дала била велике трговинске повластице. Јер 15. Септ. 1429. г. краљица Јованка ПЦ. продала је била „Јасобо Сото де Кадизто ћтасбаз ошпевз еђ зпешаз ра:ша Аршће рго аппо ипо ргесјо Фисабогши (де апго осво паши“, а 20. Маја 1431. даје му под закуп и соларе: „Оопесбопет Заба ти За тпиз Ватоћ већ зајрагша рго апшв Фиођив ад гастолет Че дпсанз зехсепиз ушпуцаатпфа рег аппши“ (за 650 ЖЕ на годину). В. о томе у Мапушева: „Италљлтскле арљиви, 11. Неапољ и Палермо“. Петроград, 1871. (Прилог ХЛХ.