Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

њему већ крајем !6. столећа (око 1600. г.) и сасвим угасише. И дед нашега Бенка Котруљића Михаило и отац му Јаков (Јакша) беху не само одлични трговци дубровачки већ и људи јаке спреме и образовања, тако да им кнез и вијеће дубровачко чешће повераваху важне државне мисије. Из живога учешћа, које је „пучка“ грађанска породица Котруљића узи-

»„ибтотаска Којегеопожћ“, 1900. стр. 257.). Шрот. ЈП. Матковић (у својим »„Прилозима к трговачко-толитимкој историји републике дубровачке“ у „Кади Јидоз!. Атадетаје“, књ. УП и ХУ. п сам налази, да је трговина у Дубровнику стекла већега полета тек са овим досељавањем, а Ивелијо у својој студији о кметству (4тото Ред“ Јтето: „бојота Васизеа — Заддго Ф'ипо збио зРоттео-етесо зиПа соота е з11 сотадтадоо пе теттпото Фа Бадива“, Касиза, 1878. на стр. 7.) наводи опет, како је градска управа у Дубровнику била прво демократска, па се у 8. веку (око 748. 1.) преобратила тек у аристократеко-трговачку, п то нарочито баш одонда, одкако сеу Дубровиик доселише „Гучетићи из Хума“ (боххе дај Сћето). Тако је дакле виша културна моћ маленога Дубровника поникла била баш пз ове срећне мешавине латинско-еловенскога живља (Ј-р Лујо Кнез Војновић с правом та зато по зове „латино-српском општином“), у који је латински елеменат унео живо осећање п свест о правноме поретку и политичкој вештини владања, а словенски опет нову народну снагу и жив трговачки п песнички дух. Серафин Раци доминиканац па Флоренције (Зетаћто Кагаг : „Та гота 45 Кана“, Елепле, 1595. на стр. 124.) нарочито напомиње, како: „9опо 418 Зећавота (: гођихће е (4 дадћатае сотртез»вот“ — дакле нова Физичка снага, којом се старп Дубровник подмладио био. Тако су дубровчани и сами себе сматрали као некакав особени латино-српеки народ: пагопе тадизеа.

' Име Котруљића налази се по псписима Проф. Д-ра Константина Јиречека пз архива дубровачкога први пут забележено у личности которскога златара Радомиља Котруље 1288—1284. г. „Сотшит, ае Сотти, Согтид, СобтиПо, Сото, Софгидћ, Сотидбо, де Сотиди«, Софтићх, амећ Собтилоилећ, ју Вавиза ете ћегуоггастеп(е Кап ћтапигапине де роршо па ХШ—ХУ. Јаћтћипдем, етеејуацдел ацз Сабато (Хпетве Кадоте из Софи аитејег 1288—1254.)“. ЈЛтесбећ: „ РПле Кошалеп ши Чеп У ен РабпанНела лудћкопа дев Мипејаћегз“ ПТ. Стр. 21. (у: Репкасћ еп дег Кајаетцсћеп АКкаЧепце Фег УУзазепасћаћец то Ујеп, рћи. јаве. Каззе, Ва. 49. 1904). Само презиме Котриљ, Котруља, Котруљевић пли Котруљић (како га п проч. Јиречек у српскоме шише) лалинскога је порекла (Вотатвеће Хашеп аце — ш: „јсћ кесћие Јлећек“ вели проф. Јиречек, улцсћ Чеп Хашеп Кори, Котића, пазапитепаневе еп те Фер уоДел Кола Жофотат: ОСпбишШа, 5етутеза вз Поше, пхога Разеће де Васиша 1368. Тезе. Бас. Кадозјљу Совеш а Сапаћ 1458. Г. Кеб. Фе Капице Совеши, Фе Совеш, Собе), Соблшо, Совтигћо, за Сабаго ппа Васпза“. Јегебећ: „Рле Вотапеп еге.“ 1. СОтр. 89. (Репквећи еп ебе. В. 48. 1901.)