Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

15 оснажен и територијално проширен, покушаваше да пође и корак даље те да у споразуму са владарима Србије и Босне а евентуално под заштитом и самих Турака прошири своје границеу Херцеговини и Боци Которској (тако нпр. г. 1451. Бобовским уговором са деспотом Ђурђем Бранковићем), те да на тај начин на западу Балкана нашему народу очува оно, што би се зар још од турске поплаве очувати и спасти могло. Али угрожен нападима обесне и разуздане српске властеле и остављен самоме себи Дубровник се повлачи (закључујући г. 1454. Новски уговор мира са главним нападачем херцегом Стјепаном Вукчићем) и отад се стално предаје својој чисто трговачкој политици мира, погодбе и споразума са надмоћном турском царевином. И благодарећи само овој својој потоњој мирољубивој чисто трговачкој политици самоодржања Дубровник је и у најтежим приликама умео избећи турску најезду п тако набројити својих иљаду година трајања. (управ пуних 1152 г. — од 656 до 1808.)

То време 15. столећа, у коме Котруљић и написа, своје дело о трговини, обележено је у историји Дубровника као епоха његовога највећег привредног и културног полета, који је затим донео и свој потоњи књижевни процват у току 16.и 17. века. Мудра вла-

"тод. 1427. војводе Радослав син Петра Џавловића и Сандаљ Хранић уступише или боље рећи продадоте Дубровнику и Конавле (Сапаћ, Манси од Копахаја, кнежину конавоску). ЈоеПо, стр. 25, 36 и 88. А Стон, Шунта, Приморје и Котавли п сачињаваху управ свуколику „територију дубровачку“. Јер само старо земљиште дубровачко неплодно је и притегнуто морем и планинама. (Ј! раезве 6 звете вели Лукарић. Штесат!: „Сор1ово мафте во Феоћ аппаћ Ф! Насиза“, 1605. Отр. 158.).

' Половином 15. века дубровачка република подиже болницу (дом Христов) и находиште, укиде г. 1416. сасвим ропство (већ 1320. ту Дубровнику се забрањује трговати српским робљем, што се т.1340 пооштрава. В. Д-ра Ђ. Петрановића: „О ропству“. у „Раду Југ. Акад.“ књ. ХУ. Вагреб, 1871. на стр. 78.), подиже јавне школе и хуманитарне установе (Орета Рта, која пред пад републике имађаху преко милијун дипара годишњега при-