Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

стеоска управа дубровачка, поред брижљивога неговања пловидбе п трговине, нарочито је јасно увиђала, да се привредна пи политичка моћ чак п једнога тако маленога државног организма какав бејаше град дубровачки не даје трајно засновати без властите домаће индустрије, па је нарочито у току 15. века свим сплама почела настојавати на подизању домаће радиности. Тако у Дубровнику већ зарана сусрећемо редак пример јавнога неговања индустрије и трговине. Кнез и вијеће доводе нарочито Петра Џантељу (Ртејто РалфеЏа из Пијаченце, мештар »„атје 4 Јапа, да им по примеру Флорентинскоме у Дубровник (већ око г. 1433. пресади и у њему стално и одомаћи (око год.

1490. израду чоје/ за којом се после почетком идућега столећа почела уводити и стална фабрикација

свиле.“ Напоредо са овим двема главним гранама до-

хода). „Дубровник пма у државној блатајни седам милујуна дуката. Град сам броји тридесет тисућа душа. Морнарица триста бродова“. Д-р 2. ћ. Војновић: „Дубровник. Једна историјска шетња.“ Београд. 1907. Стр. 31—288.

' Дубровчани доводе Петра Пантелу, дајући му г. 1488. „Беггеш зово топфе Уетстабо ер растапдо 1 Чисабо шпо рег раппо“, само да у своме граду одомаће Фабрикацију чоје, потоње „чувене свите дубровачке“. Зегаћпо Кага, стр. 55. — Колико се пак државна управа старала, да сваку сметњу, која би Фабричару Паптели учињена била, отклони п строго казип, види се из овог исписа проф. Јиречека: „1430. 15. Пес. Сопз. Кос. одлучује да се Јасођиз де Софкиде затвори у тамницу, рто ртоћЊу оце Пепда Регто РапееПа, поп роззел ! Еле ша ехбтаћеге“.

2 Никола Лукарић (Х1сојо Гиссал, овај „Заујо раб21о“, како га Апендипи зове), увиђајући огромне користи, које Дубровчани од домаће израде чоје имађаху, г. 1520. пренео је п пресадио из Тоскане у Дубровпик п фабрикацију свиле. 18. Т'гапсегсо Мата Аррепфт (ЧеПе Зепоје Рле): „обаве тотео-стилеће зиПе атпсћаа, зота е (ебетаита авб Кадихет“, Тото 1. Касиза, 1802. Стр. 201. п 288—4. Сама властела дубровачка, поред живога бављења трговином и морепловством, пресађивала је дакле у Дубровник п нове гране домаће производње, а нарочито чоје и свиле. АррепФа, Стр. 201. Градња бродова п израда свилепице почеше се у осталом у Дубровншку одомаћивати већ концем 14. и почетком 15. века. — У доњој Жуш (Веепо) код Мапна (Моји Фа: Вгопо) граде се опеке још у 12. столећу. (Овојина властеле Кабога). На молбу Карла 1Х. краља Францускога, Сенат дубровачки шаље му младе мајсторе пи раднике дубровачке, да му