Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

17

маће индустрије дубровачке развиле су се и многе друге гране радиности, као: радионице алата и дрвенарије уопште, бродова, бојаџинице и уљарнице, новнаце |нарочито велика »2Јесса“) и ливнице |у којима су се доцније и топови лили), коралнице (ва набавку и израду корала), стакларнице, барутане, в0штарнице, |самих свећарница било је преко 20), златарнице и кујунџинице уопште, и најзад врло многе обућарнице |у којима се нарочито израђиваху опанци п папуче — раригле) итд. Како је јако раввијена била и какав је леп глас у западноме свету уживала дубровачка индустрија, најбоље сведоче надалеко чувени дубровачки везови (чишке, Ропз де Касгпзе, Васцзапег 5рисеп), који освајаху и сам версаљски двор, тако да је Колбер налазио за потребно, да их царинама па и самим забранама из употребе истискује, замењујући их Француском израдом, која се, као и потоња бриселска, у свему угледом на дубровачке мустре и мотиве наслањала (пореклом из источњачкобалканске кућевне индустрије). Дубровник, трговачки обогаћен и индустријски оснажен, баца своје колоније на сва важнија рударска (тако Ново Брдо и Сребрницу) и трговачка места на Балкану од Требиња до Силистрије и од Београда до Једрена. Његове богате левантске трговачке дружине (Антонина и Лазарина,

граде бродове и свиленице. У свом „Соргово тено аеди аттам аг Каиза“, Уелеба, 1605. Лукарић — Спасото 41 Рлебто Гиссам — овако карактерише Дубровчане: „Г 5ио1 ћађњавот рег 10 рат зопо тетбалћ, талпалј еф азтфештал! е шаззитатеп 1 веза ог] Фе рапш ај Ф Јапа“. Стр. 152. Сама властела није се наравно непосредно бавила индустријом, али ју је на својим имањима подизала, сам пак рукотворни посао остављала је грађанима (пучанима) док је сама поглавито живела од прихода од земље, бродовља и трговине. Грађани међу тим и сами имађаху своје бродове и трговаху по иноземству, држаху радионице и дућане итд. бег. Вага, Отр. 128.

! Аррепфт, 1. стр. 284—985. Вунена чоха — раша — платно, свиленице и везови израђивапи су увелике по кућама (као кућевна индустрија). ПРВО НАУЧНО ДЕЛО 0 ТРГОВИНИ 2