Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

18

“" ова последња са седиштем у Београду) монополибаште трговину. Већ у 13. а нарочито од задобијања, Стона у 14. веку Дубровник је увео у своје руке и трговину са сољу, па је под турском владавином на Балкану и сасвим монополисао био. Дубровачки данак Турцима значио је у самој ствари на првоме месту цену, по којој је Дубровник слободно трговао и своје самоуправне колоније по Балкану оснивао и одржавао. Кад се све ово скупа има на уму, онда нам тек постаје јасно и појамно, како је територијално стешњени Дубровник могао већ на прагу 15. столећа, у коме и Котруљић, одушевљен полетом дубровачке трговине, написа п своју науку о трговини, попети број својих становника до на 40.000 душа, имати мрнарицу од 300 бродова и већ на прагу 16. века важити у целој Европи као „мала велесила « (зетла-рилзвапсе) на СреАовемноме Мору.

Велика експанзивна трговинско-културна моћ маленога Дубровника на Балкану несумњиво је плод оне тироке државничке увиђавности, коју је у сав живот и у све установе дубровачке унела била мудра управа властеле дубровачке. И грађански и сељачки сталеж 7- о пук у граду као и кмети себри на земљама

' Без тих колонија по без јавне ковнице (Десса), која је ковала новац за рачун јавни и приватни (у турско време нарочито са великим ћаром, као нпр. вижлини, Уа, Улзећпо), Дубровник, по мишљењу Апендинија, не бн ни могао онако сјајно напредовати. „Фррепати, Стр. 238—7. Ковање парочитога новца дубровачког била је уједно и јасна сведоџба дубровачкога државног суверенства. Раци наводи, како је први новац од сребра п бакра кован био у Дубровнику већ године 691. (док је сам Дубровник бно, ло њему, основан 526. г.) бег. Кага, Стр.9.п 11. Међу тим Симе Љубић утврђује, да су „Дубровчани почели своје новце ковати дозволом млетачке републике не прпје године 1855. н то сребрне гроше, а бакрене фоларе (ођојаз, пипла) једва концем ХТУ. столећа“. Види приказ његов: „О дубровачкој ковници“ (писан поводом расправе проф. М. Ресћата: „Оле Мпплеп Чет Кериђик Васиза“, 18970.) у » Раду Јутословенске Академије“, књ. ХУТЈ, на стр. 208.