Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

трговинску моћ и леп глас, који Дубровник уживаше у ондашњем културноме свету. Апендини п Сераф. Раци, описујући мудре државне установе, културни живот и привредну моћ дубровачку, нарочито истичу слободу рада и трговања, као и ону велику сигурност и заштиту, коју је Дубровник вазда пружао свима гоњенима у држави његовој. Дубровник никад није патио од религиовнога трвења п прогањања но је, и ако вазда добар католик, гајио највећу верску трпљивост и своју омладину васпштавао пи у кућимну школи у духу слободоумноме. И поред свега свог слободоумља стари Дубровчани, исто као у новије доба Инглези, строго поштоваху и суревњиво чуваху своје

старе законе и обичаје, вазда задахнуте духом правичности и трпљивости.“ Цело Котруљићево дело о

доо

| Аррепат 1. стр. 288.

+ „Соте ст ргагга соттите, е соте %п збеито трио (6 фи“, вели Сер. Раци, Кага стр. 117. Дубровчани много полатаху на одржање задане речи (вера дубровачка) п заштиту бегунаца. Леп пример пружа нам заштита, пружена деспоту Ђурђу Бранковићу п сахрана блага његовога (1440—1 Т.) као и она потоња дата Ђурђу Кастрпотићу — Скендербегу г. 1462. Правна и државна уређепост Дубровника огледа се најбоље већ у самим законима п уредбама дубровачким. Први уређен захоник (бодех) састављен је био на основу ранијих дубровачких статута п садржан у „Рабег зваћиотит света Вади“, сотрогтих атпо 1272“. (Богишић п Јиречек у падању „гугосл. Академије“, Затреб, 1904). Законик су састављали били домаћи правници п судије, усвојили га Мало и Велико Вијеће, а одобрила скупштина целе општине.

3 Физичко, морално п умно образовање омладине била је главна брига у породици пи држави и стојало је на врло високоме ступњу. Дубровчани беху п прло слободоумни и у исти мах п врло консервативни (као данас Интлези). Све „на стару“, имађаху обичај говорити Дубровчани. АррепФта 1. стр. 201. и 202. — Ието као Атендини, п Серафино Раци нарочито истиче одлично школовање п образовање дубровачке омладине. Калуђери се пе баве верском пропагандом пећ поглавито нетовањем науке. 5. Кага наводи нарочито за пример ред доминикански (Потатеат) везеовт доб та, стр. 129.), помиње Љенештће (Вепеззе) и нарочито указује на велику ученост самоука Николе Вида Гучетића, овога духом п знањем одлична властелина (образована, вели, као да се у Падови учио) који је с успехом сам своје студије писао језиком латинским као и пталијанским. (Отр. 180.). Сељаци, на вемљама Дубровнику уступљеним, пе само што беху економски и правио