Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

дине 1462. опет краљу босанскоме. По подацима из дубровачкога архива (које доле у примедби по испи-

' Саро Цријевић (1686—1759.) у својој »Дубровачкој Библпотеци“ бележи то овим речима: „Хеароц фи уетзваћиз 056, пића Апола, ЧЕ уосапе Коћае, е6 Самзалша Јидјејв пиши сеззи зиђ АЛрћопво Рафге еђ Кетатапдо Або Кешђиг. Кегдтал потопе арџад рикег Рттетрез ЈетаНопет ођне сшиз еб ад Васитша Зепанша тапдаба Фебе аппо МОСССТУЦ« У друтој нешто ранијој рукоптслој биографској збирци чувенога дубровачкога песника п псторика Игњата Ђорђића, па које такође прешше Котруљићеве бпографије добпемо пријатељском предусретљивошћу проф. П. Поповића таи Стеотагих или де бтеотдша, 1675—1787. — под натштеом: Утав ећ саттата поптиПотит зПих ит сплит Ћадихтотит“ са 96 бпографија дубровачких писаца, не само да на жалост нема ничега вшне, веђ напротив мање података, због чега су се п сви потоњи дубровачки ппсци о Котруљићу служили вазда Пријевићем као главним бпотрафеким пзвором. Ево те кратке биографије Ђорђићеве: „Вепефетз Соптен Тансе ветра Игоз дпабцог де Мегсабита, е 51 папа аи аесптаназипе еб етид а те ветра а4. Етапсјвеша Зеерћапша Ећасинина сјеса лиши 1460.2) Јо. Слшзеррша Кћавизтиз герегша уоћшеп педпадчала 5 твагсезсеке раззиз ез2, еБ Фалтае репдеп ае, сјодиепнае це грепаоке сарбиз спгачи пе Уепевна рторта зшшрНђиз ппргипетећи алпо 1578. Ех ејиз зелрз Папебеша извео апаћокет ковље Хеароћапае, и! ајшић зиђ АЈрбопзо Т-о гете ХеароНбапо, Рај сбат Јеваћиз 24 ртпстрезј а ЕКехфтапдо Ајрћовзј ВНо,5 — Шето тако нема ничега даљег ни у Долчија („ах Тетачо — Вади ачећоте Р. Е. Зеђагнато Родев а ћакизћо, УепеНа, 1767.“ Стр. 8—9,), који под заградом напомиње само, како „Аце аппо 1457. а4 КетриђНсала позбралт Јета ши,“ Из исшса п вабележака, које нам је проф. Јиречек прпјатељски на расположење ставпо, наводимо ове податке о Бенку Котруљићу:

»1441. 26. БерЕ. Сопз. Вог. међу онима, који се предлажу као поклисари за Ђенову, помиње се и Љеп. де Соттдво;

Исти Веп. де Сођтуд то чешће је споменут и у књизи „Рфђе“ деђиотит“ између г. 1441—1443,, а са њиме и стриц му Јоаппез де Сотиди ;

1444. 27. Рес. Ватбојошепз Јоаптв де Соде тужи се па Маећае! Јоатлиз Че Коде, тађејовиз шп гетпо Ваггеопа 1 СафаПогпа: платио је велику царину априла Табапце, појелћев Траши Ћађеке рто Васизео. Свједоци: Беледтсћих де Согтићх, Зет Јоаппез Тћоше Фе Вопа, Разанаћа Мећавј У пстој књизи аркива дубровачкога, +, 166.

1446. 16. Ос6, Касизн, Кесбог еб сопзШатн сужана Васизтае сопајМагна стунана Ваксћиопас(2). Зег Х. де Созе, Зет Јоаппез Че Вопа и Вепефстиз де Сотидћ, Дубровчани, били су у Барцелони. Зег Јоаппез Ае Кода, ћађепз Фоапат, отео пм је 400 дуката, таеђне, јер Дубровчани нису Каћа, већ Далматинци, па пмају шривилегије од краља аратонскога. С тога да Барцелоњани врате 400 дуката. Издао из архива барцелонскога 4. де Сартату у ае Мопраћат, Мелотјаз егс Че Вагсејопа, Џ. (Мадфма, 1779. р- 270