Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

бровника је Котруљић трговине ради прешао у Напољ, где је године 1458. био дубровачки конзул и где се великом способношћу својом убрво тако истакао и толико одликовао, да га је краљ Алфонзо поставио био прво за окружнога судију (Џаноге деЏа Кпоба), а потом и за великога судију у спорним делима (С1ифсе деПе сапзе), а син му краљ Фердинанд уздигао га на положај комисарија |Сопиззато) и трвога оржавног министра |што се нарочито види из једнога дела Ргестан-ја од 8. Фебруара, 1462. године). И један и други владалац чешће су га слали по важним дипломатским мисијама на стране дворове а нарочито у по народности сродне му балканске земље и државе. Тако га је године 11457. краљ Фердинанд послао био као свога поклисара сенату дубровачкоме, а го-

хаило и отац му Јаков (Јакша) беху веома угледне грађанске личности, којима је република поверавала и такве државне мисије, које су, по речима Шријевића. иначе само високој властели даване биле. Таква је п.пр. била она напред наведена мисија ода му Јакова код краља угарскога Сигисмунда г. 1417, па после п она од г. 1488. Године 1429. ишао је Јаков као поклисар краљици Јованци Напољској. Дед му Михаило ишао је такође као посланик редублике краљу угарскоме године 1404. Јаков је био закупац солара у Апулији (отуд они његови напред наведени „апулски уговори“), а под Јованком П. и ковниде у Напољу. Имао је два рођена брата: ована п Николу (више одлука сенатских из година 1432—1444. тичу се трговачких послова овога стрица Бенкова Јована) и сестру Јелепу, удату за Антонија Бућу (Бутка). По подацима проф. А. Вучетића деца Јакшина зваху се: Руско, Отатко (Станкић), Бенко, Мигатло (Милић), Ружа, Ката, Варвара п Иванка, (Живата). 'Тестаменат Јакова Котруљића писан је пред смрт његову 16. Маја а шредан власти 21. Меја године 1436. пи у њему се поред осталих (тако ни. пр. Марипа Држића) именује за извршиоца и спп му Бенко (дакле пуполетан) и имање распоређује међу синовима: Бенком и Михаћем и кћерима Катом, Варваром и Живаном (остала деца беху дакле већ помрла). Сам Бешко морао је свој живот завршити у Напољу, пошто његова тестамента нема (а из 15. века сви су очувани). Породица је у Дубровнику изумрла смрћу Михаила Котруљића тодине 1565. Кћи Бенкова, Ката била је удата за властелина Пера Никшита Бутпића (Вопи), а иза смрти овога преудала се за некога ајтоте а4' Адипа, који ју је одвео у Абруце у Италију. Други писци међу тим наводе, да је породица Котруљића сасвим изумрла у Дубровнику тек после 1660. године.