Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

о у

знајемо посигурно само толико, да је Бенко Котруљић (Вепеде о да Стасопо Софтигћ, чија се српска грађанска породица између г. !330—1350. из Котора у Дубровник доселила била да ве већ концем 16. века у Дубровнику и сасвим угаси) рођен у Дубровнику од оца Јакова или Јакше Котруљића, сина Мијаплова, и матере Нике, кћери Станка Илића, дубровачкога пучанина |(Мтсојефа ППећ). После довршених студија у Италији (нарочито у Болоњи) Котруљић се вратиоу Дубровник и ту оженио Ником, ћерком Божа, Добрића. Наљешковића |Мтсојеба ХМафајео Вопдепацо, де Маје),

са којом је изродио пет синова п пет кћери.“ Из Ду-

тову могло би се зар још нађи у књигама тестамената дубровачких из 15. века (које су све сачуване у архиву дубровачком), а о познијем нарочито политичком раду његову у напољским арљливима (пошто је Котруљић другу половину својега живота и рада провео у Напољу, у политичкој служби његовој). Те архивске изворе напољске сачињавају тако звани „тедеб ап(поћи (анњујски, анжувински регистри) у 378 свезака (на кожи исписани), којп обухватају поглавито време од 1265—1482 г. п у којима би се зар могло наћи још п каквих даљих података. Нама су у томе погледу на расположењу стојали већ раније наведени исипси Макушева: „Италијапски архиви П. Напољ п Палермо“ Петроград, 1871., као пи његова: „Изелђдованга обљ историческигљ памлтникалљ и битописателллљ Дубровника“. С. Петербургђ, 1867.; и Д-ра Фрање Рамкога: Шрикази рукописа. из арсива средње п“ доње Италије, у Раду Југ. Акад. књизи ХУШ.

1 У нештазшаним рукоштеним биографијама Серафина Шријевића (5етајто Сетра: „Ветоћеса Кадигта“, писаним 1740—1742. г., састављеним у четири свеске које садрже 485 разних биографија знаменитих Дубровчана, чији се аутограф чува у доминиканској библиотеци у Дубровнику, а преште у гимназијској библиотеци у Задру) стоји у почетку забележено, да се породица Котруљића (у лицу Јована — „а. Јоатпе сата потапаз“) доселила била у Дубровник око 1880 тодише, а завршује му се бпогратија речима: „Саећетит дио атпо, диоге 1осо Собтићих гп јаја сопсеззетт теотретћит таћа езг“ ! (Прешис ове блографије, која је свима потоњима за извор и основу послужила, добили смо добротом г. проф. Павла Поповића). Дријевић је свакојако најважнији и поглавити Опограф дубровачки, а његов спис „најглавнији извор за дубровачку биографију“. В. проф. П. Поповић: „Дубровачка биографија“ у Годишњици Николе Чупића“, књ. ХХП., Београд, 1908. стр. 155. — По подацима, које нам је г. про. Антоније Вучетић из Дубровника (уредник „Срђа“) прибрао и на расположење ставио, први из породице нашега Котруљића, који се око 1850. г. у Дубровник из Котора доселио п ту и оженио, био је прадед Ђиво (Иван). И дед му Ми-