Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

3!

Велику научну заслугу Котруљића, да је он први до данас познати писац научног излагања методе дуплога књиговодства, утврдио је потпуно и несумњиво најзад преклањске 1906. године чески професор и научник (нарочито признат стручњак у науци о трговини и књиговодству уопште) Карло Петар Кајл (Кате! Рећ Кћет, у расправи: „Вепедено Соггиди, Пашдео (Рирторбат) Ртааререћ Е дејтат исентсрл.“ У. Ргаге, 1906., која је убрзо потом угледала света и у немачкоме преводу под истим натписом: „В. Сотиди Каидео. Егт Већтад гит безећлећје дет ВисћћаПитд.“ УУлеп, 1906.. Међу тим није само велика научна заслуга Котруљићева у томе, што је он први научно изложио и препоручио двојно књиговодство, које је у 14. сто= леђу у Италији већ увелике постојало и у примени

4: Мало“. Мало, 1892. Ту он наСраја све старе италијанске писце о дупломе књиговодству (Растото, Тасћепје, Сагдапо. Маплол!, Копфала е Сазапоза. Отр. 8.) као и потоњега богат Атото Мозећена (Џллуетза] (тааћо деј ИЂА дорра“. У Млецима, 1610.), да најзад пшак утврди, како је Котруљић у ствари трви научно изложио п препоручио методу дуплога књиговодства. Најважнија је, вели, у Котруљића глава 13. књиге [. под натписом: » О начину вођења трговамчкил књига“, из које цитира цео класични пасаж са листа, 87. стране 1. при дну (из првога издања), који садржи суштину дуплога књиговодства (Ето 1 Опадегпо 81 га дегаппо #шње Је рагшће ассеве, гтрогвапдо 1 тези, 51 4е1 деђио, соше де] стеф о, а што #осћо Форо Га па рата: ашпа; з1 трогвегаппо 1 зајф! и пл' ппоуо Фпадетло«“. Навод у Бо дођоп-а, стр. 10. Међу тим он у ориђиналу гласи мало друкчије, као што ћемо цело то место доцније сами тачно навести). Проф. Ригобон већ сасвим одређено вели, да је то први упут на методу дуплога књиговодства, чим се једном у дневник и у главну књигу почну уводити сви елементи имовине без изузетка, састављати годишњи биланси и салда преносити на рачун капитала. („Ессо пп решио ассепо 21 таебодо а рата Форрја: 81 ргтстрапо је тетафгажопа Фелепдо пова а СПотпаје е а падетло ФШ Би с1 ејетеп! де] рафттпото, зепла есседопе. Т7апфоте поп ассеппа рипбо 211 туелбаг1то соттраћо за Иђко зератаво,“ Еадоћот, стр. 9.). — О Котруљићу (нарочито о издањима списа његовога) говори још и потоња расправа Ригобонова о техници тртовања (Реећто Бадођот: „5бца апбећа е тодетит теогпо аПа Њесттса деј соптегс!“, Вал, 1902. стр. 13.). — Алфијери је међу тим и сам мишљења, да се Тиса РГастојо не би уопште више никако ни могао сматрати као први излагач трговачкога књиговодства, да Котруљићев спис није касније тек дошао до публикације (штампан био тек 1578. г.)